ЕУ уводи нове одредбе како би смањила цијене хране

БРИСЕЛ - Европска комисија усвојила је данас низ краткорочних и дугорочних мјера за унапређење европске, али и глобалне стабилности прехрамбеног тржишта, а у циљу подршке пољопривредницима и потрошачима у свјетлу несташица и растућих цијена хране, ђубрива и енергенета.

Неке од предложених мјера подразумевају новачану помоћ за најугроженије грађане и земље, помоћ европским пољопривредницима као и забрану рестрикција на извоз.

У Бриселу напомињу да је глобални пораст цијена хране убрзан инвазијом Русије на Украјину и позивају на успостављање хитних мјера како би се обезбиједила храна у Украјини и на Сјеверу Африке, како би се обезбиједила стаблиност тржишта хране у ЕУ, али и како би се дугорочно прехрамбени систем у ЕУ начинио одрживијим и отпорнијим.

”Руска неоправдана инвазија на Украјину је утицала различите начине које нисмо могли ни да замислимо, тако да поред скока цена енергената, морамо да се бавимо и скоком цена хране , да ли ће је бити за све и да ли ће је сви моћи да приуште”, поручио је потпредсједник Европске комисије Валдис Домбровскис.

На конференцији за медије у Бриселу, представници Европске комисије су навели жито односно хљеб као конкретан примјер поремећаја на свјетским тржиштима наводећи да је од почетка инвазије Русије на Украјину цијена жита скочила за 70 процената, а да ће Украјина, као главна житница Европе, имати ограничену прозводњу ове године због ратних операција на њеној територији.

”ЕК је предложила ЕУ хитни порограм подршке за Украјину од 300 милиона евра бесповратне помоћи како би се помогло осигурање доступности основних прехрамбених намерница и услуга Украјинцима”, каже Домбровскис.

У Комисији оцјењују и да ”Русија намерно гађа украјинске залихе хране”, а да се недостаци прехрамбених прозвода због рата у Украјини осјећају и глобално посебно у земљма са мањим примањима.

”ЕУ би требало да помогне у попуњавању прозводних рупа у оцекиваној глобалноиј несташици жита као највећи извозник жита”, наводе у Комсији.

Упозрава се да се несташице неће односити само на жито, већ и на кукуруз, сунцокретово уље, ђубриво и сточцну храну. На глобалном нивоу ЕУ планира да ојача помоћ посебно у земљма са мањим примањима које увозе храну и да се заложи за укланајње рестрикција на извоз хране.

”Рестрикције на извоз ће довести до скока цена харане, паничних куповина и великих проблема у области сигурности прехрамбених тржиста. За глобалну безбедност тражиста хране потребно нам је функционално тржисте укључујући ланце набаваке и логистику, а не рестрикицје”, поручују из Брисела.

Када је ријеч о ЕУ, у Бриселу нагалшавају да њихове залихе хране нису угрожене и да је ЕУ сама прозводи основне пољопривредне продукте, али да проблем ствара пораст цијена као и обим доступног плодног земљишта.

Европска комисија је предложила привермену мјеру по којој би се повећали прозводни капацитети пољопривредника, смањила употреба биогорива, а земљиште намањено за ту произвоњу преиначцило производњу прехрамбених продуката, а предложено је и 500 милона евра за подшку призвођачима који су погодњени ратом у Украјини у смислу трговине.

Такође предложена је нулта такса са неке производе и услуге који се односе на основне потребе уклмучујући и храну, а на располагање земљма чланицама стављени су и фондови за најугроженије становнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.