ЕУ: Уједињени против Британије

Лондон - Највеће земље ЕУ траже радикалне промјене спољне и одбрамбене политике, залажући се за паневропско министарство спољних послова и већинско гласање, како би се заобишао вето Велике Британије, јавиле су агенције.

План представљен у документу на 12 страница, за сада подржава 11 од 27 земаља чланица ЕУ.

Пет од шест највећих земаља Европске уније, осим Велике Британије, тражи радикалне промјене европске спољне и одбрамбене политика како би настало ново моћно паневропско министарство спољних послова, пише британски Гардијан.

Промјене представљене у плану који ја направљен под вођством шефа њемачке дипломатије Гвида Вестервелеа.

Те чланице Европске уније укидање гласања консензусом и траже већинско гласање о спољној политици како би заобишли британски вето.

Они такође траже стварање европске војске и јединствено тржиште одбрамбене индустрије ЕУ.

Притиском Њемачке, уз подршку 11 од 27 земаља Европске уније, прихватају се недавни позиви из Берлина и Брисела за увођење функције европског предсједника који се бира директно на изборима, обухватајући и нова овлашћења Европског парламента, и даље диобе ЕУ до стварања новог парламентарног тијела за 17 земаља еврозоне.

Док приједлог за европску војску није подржало свих 11 земаља, документ такође обухвата нову организацију европске полиције која би штитила спољне границе Уније, као и јединствен европски визни систем.

Министри спољних послова 11 земаља, предвођени шефом њемачке дипломатије Гвидом Вестервелеом, девет мјесеци су анализирали будућност Европе, што је као резултат имало настанак документа пуног политичких препорука у 12 страна.

То би постало веома спорно за остатак ЕУ, јер би тај документ повећао притисак на Британију да напусти Европску Унију, наводи британски лист.

- Да би Европска Унија постала главни актер глобалне сцене, вјерујемо да би требало да у дужем периоду уводимо више већинских одлука у сфери заједничке спољне и безбједносне политике, или барем спријечити једну државу чланицу да опструира такву иницијативу - наводи се у документу.

- Циљ европске одбрамбене политике требао би да буде и заједнички напор у погледу одбрамбене индустрије, као што је нпр. стварање јединственог тржишта за наоружање. За поједине чланице то би могло да подразумијева европску војску - стоји у документу.

Присталице овог приједлога су Њемачка, Француска, Италија, Шпанија и Пољска, пет од шест највећих земаља ЕУ изостављајући Велику Британију.

Тај приједлог такође продржавају Холандија, Белгија, Данска, Aустрија, Португалија и Луксембург.

Препоруке обухватају више корака, укључујући приједлог да се поново отворе и промијене европски споразуми већинским гласањем, јер је постизање консензуса у заједници од 27 или 28, превише споро.

Осим оштрог отпора из Велике Британије, која ће ставити вето на европску војску и одбити да учествује у заједничкој спољној политици, приједлози ће вјероватно изазвати сукоб у Европској комисији, јер би они одузели овлашћења и ресуре појединим одјељењима, смјештајући их у релативно нову дипломатску службу Европске уније на челу са Кетрин Ештон.

Документом се захтијева "свеобухватна ревизија" овлашћења Дипломатске службе ЕУ сљедеће године, како би та институција коју води Кетрин Ештон добила шире надлежности у областима развоја, енергетике, трговине и проширења, која су тренутно подијељена у неколико ресора Европске комисије. Aко буду прихваћене, те промјене би створиле много јаче "европско министарство спољних послова", наводи Гардијан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.