Сутра почиње генерална дебата у УН, Брнабић говори 24.09.

Премијерка Брнабић обратиће се на генералној дебати 24. септембра, потврђено је Тањугу у влади.

Министар Селаковић ће током трајања 76. засjедања Генералне скупштине УН, на маргинама скупа, имати више од 30 билатералних и мултилатералних састанака са министрима спољних послова и високим званичницима других земаља.

Тема овогодишњег заседања Генералне скупштине УН дефинисана је као: “Изградња отпорности кроз наду - ради опоравка од ковида-19, поновне изградње одрживости, одговора на потребе планете, поштовања права људи и оживљавања УН”.

За разлику од претходне године када су се лидери земаља чланица обратили на том скупу путем снимљених видео порука због пандемије корона вируса, ове године је дозвољено физичко присутво представника сваке земље.

Током засjедања Генералне скупштине од 21. до 30. септембра, могу да присуствују два представнике сваке земље, док на генералној дебати поред говорника могу да буду још три члана сваке земље.

Амерички предсjедник Џо Бајден ће сутра говорити на генералној дебати као предсjедник земље домаћина. Пратиће га нешто мањи број представника Бијеле куће него иначе.

Иначе, администрација америчког предсједника је током викенда изразила забринутост да би Генерална скупштина УН могла да постане опасно жариште ковида уколико се свјетски лидети који буду долазили у Њујорк не буду придржавали правила о вакцинацији.

Власти Њујорка затражиле су раније у писму предсједнику Генералне скупштине Абдули Шахиду да сви који дођу у сједиште УН морају да покажу доказ о вакцинацији против короне.

Дебата ће бити одржана у оквиру редовног годишњег засједања Генералне скупштине УН, на којој ће свјетски лидери имати прилике да се окупе, разговарају и обрате са говорнице.

Ове године дебата ће бити посвећена окончању пандемије и редефинисању глобалне економије како би она по окончању пандемије била што здравија по планету.

И поред тога очекује се лично учешће више од 70 шефова држава и више од 30 шефова влада, што одражава значај тог скупа и његову улогу у свјетској дипломатији.

Иако сви говоре јавно, пуно тога се одиграва и током приватних сусрета, на ручковима и вечерама, на маргинама скупа.

На почетку дебате, генерални секретар УН Антонио Гутереш представиће годишњи извештај о раду свјетске организације. Традиционално, у генералној дебати први говорници су предсједници Бразила и САД.

“Избори које направимо ће или обезбједити људско, привредно и еколошко здравље за будуће генерације или ће ојачати старе моделе који уништавају природу и покрећу подјеле у друштву”, наводи се у званичној агенди дебате.

УН су увеле такозвани “систем части”, што значи да свако ко уђе у скупштинску салу мора да се изјасни да ли је вакцинисан, али не мора да покаже доказ о вакцинацији.

Тај систем ће, међутим, бити урушен већ првог дана, када у дворану УН буде ушао предсједник Бразила Жаир Болсонаро, који је скептичан према вакцинама и који је прошле недјеље изјавио да му није потребна вакцина, јер је већ стекао имунитет пошто је прележао ковид-19.

Градске власти Њујорка су поставиле комби испред здања Уједињених нација како би обезбједиле бесплатно тестирање и бесплатну вакцинацију једном дозом вакцине Џонсон & Џонсон.

Иначе, пандемија ковид-19 прошле године утицала је да свјетски лидери први пут у 75-годишњој историји УН не дођу у Њујорк на годишњи састанак, а умјесто тога, унапред снимљени говори званичника емитовани су у сали Генералне скупштине, док их је представљао по један дипломата из сваке земље.

Ове године, како је раније најавио замјеник портпарола Уједињених нација Фархан Хак, у општој дебати Генералне скупштине планирана је “хибридна поставка” тако што ће неки лидери одржати своје говоре лично у скупштинској сали, а неки ће се обратити видео изјавама.

Како се ситуација са ковид-19 побољшала у Њујорку дозвољено је да се број делегата у сали Генералне скупштине повећа са једног на два, а за општу дебату планирано је присуство говорника и још три делегата.

Такође, 193 државе чланице саме ће моћи да одреде ниво заступљености на том састанку.

“Да би се осигурало да сви имају једнаку прилику да учествују на високом нивоу, планирана је опција за државе чланице да пошаљу унапред снимљену видео изјаву, ако делегације не могу да путују због забринутости у вези с ковидом-19”, саопштено је из канцеларије предсједника Генералне скупштине УН.

Ипак, све више лидера жели да дође у Њујорк са великим делегацијама, што је отворило низ питања у вези с бројем људи који могу бити смјештени у сједиште УН.

Говори свјетских лидера по протоколу трају највише 15 минута.

Либијски лидер Моамер Гадафи је, међутим, 2009. године говорио више од сат и по, а рекорд у дужини говора је поставио бивши кубански лидер Фидел Кастро чије је говор 1969. трајао чак четири сата и 29 минута.

Уједињене нације основане су након завршетка Другог свјетског рата, потписивањем Повеље Уједињених нација у Сан Франциску 1945. године. Ова глобална међународна организација данас броји 193 чланице.

СФРЈ је била један од иницијалних оснивача ове свјетске организације. Република Србија је чланица Уједињених нација од 1. новембра 2000. године и даје континуиран допринос раду и активностима различитих тијела и специјализованих агенција из система УН.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.