ЕУ - Неки би напоље, а неки у њу

Брисел - ЕУ, која је све непожељнија међу својим чланицама, и даље је привлачна за земље ван ње због демократскх вриједности и животног стандарда, наводи Франс прес.

Као доказе за те тврдње агенција, између осталог, наводи демонстрације против власти у Кијеву и настојање балканских земаља да се придруже Унији.

Од када су украјинске власти одбиле да потпишу споразум о придруживању са Бриселом, о којем су годинама преговарале, опозиција је на улицама, маше европским заставама и тражи наставак приближивања Унији, односно смјењивање предсједника Виктора Јануковича, који је попустио под притисцима Русије, наводи даље у анализи Франс прес.

Европска унија је модел, извор инспирације по демократији, правној држави, а ту су и отварање тржишта и жељени раст животног стандарда, рекао је један европски извор. За Украјинце споразум о повезивању са ЕУ је "симбол", "кључ који им отвара пут ка Европи", рекао је европски дипломата и додао да Украјинци више не могу да поднесу ауторитарну власт, посткомунистички менталитет, политичку неправду и економско пропадање.

Наводи се и да је, упркос тешкоћама при интеграцији, проевропско осјећање јако и на Балкану, који се такође ослободио комунизма прије но што је запао у рат током деведесетих. "Те земље и даље имају живо сјећање на сукобе, траже стабилност, а једини пут ка томе је европски пројекат", рекао је један европски извор.

Балканске земље куцају на врата ЕУ већ неколико година и Србија тако чека званичан почетак преговора о приступању наредних недјеља, навео је извор Франс преса.

Супротно томе, у бројним државама ЕУ, а посебно у земљама најтеже погођеним кризом, подршка европској грађевини је знатно опала посљедњих година и страхује се од пораста утицаја евроскептичних партија на предстојећим изборима за Европски парламент идуће године.

Људи из Западне Европе, који скоро 70 година живе у демократији и отвореној привреди, сматрају те слободе очигледним и оно што "подстиче њихове сусједе на истоку њих оставља хладним", рекао је Јан Тешо, из центра Карнеги Јуроп.

Али привлачна снага Европе такође доноси ризик неуспјеха европског пројекта, наводи Франс прес и додаје да се страхује од тога шта доносе узастопна проширења.

Тешо из Карнеги центра је навео више разлога за неповерење грађана Уније према проширењу - у очима многих источне и балканске земље су удаљене од срца Европе, криза потхрањује повлачење у себе и одбацивање других, проширење се чешто повезује с непопуларном идејом глобализације, доноси осјећај да се Унија разводњава и слаби.

Сви ти разлози објашњавају све већи отпор европске јавности и европских вођа према пријему нових чланова, наводи агенција Франс прес и додаје да је у анкети евробарометра, објављеној прољетос, 52 одсто Европљана рекло да је против новог проширења чланства.

Из страха од доласка радне снаге са истока - такозваног "пољског водоинсталатера" који по ниској цијени отима посао западном колеги, европска јавност је неповерљива према проширењу, наводи француска агенција.

Тачно је да је Хрватска ушла у Унију 1. јула, али опште узев, проширење је, изгледа, на мртвој тачки, наводи још Франс прес и додаје да процес приближавања балканских земаља ЕУ иде "брзином пужа", а да се и не говори о преговорима са Турском који су дуго блокирани.

Што се тиче бивших совјетских република, са изузетком три мале балтичке земље, које су ушле у ЕУ 2004. године, Европљани им нису никад ни понудили ту перспективу, наводи француска агенција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.