Естонски премијер најављује крај америчког присуства у Балтику

БРИСЕЛ - Европске државе које граниче с Русијом требале би се припремити на могућност да Вашингтон повуче дио својих војника из региона и почети градити властите војне капацитете, поручио је предсједник Естоније Алар Карис у разговору за Политицо.

Карис је открио да је лично упозорио америчког предсједника Доналда Трампа на важност америчке војне присутности у источној Европи, када су двојица лидера у априлу, на сахрани папе Фрање, сједили заједно готово два сата.

„Све сам му објаснио“, рекао је Карис у естонском представништву при Европској унији. „Присутност америчких војника у Естонији – не само у Естонији, него и у Европи – од кључне је важности. И то не само за Европу, него и за саме Сједињене Државе.“

Иако су га дјелимично умириле Трампове изјаве, посебно овог седмице када је обећао да ће амерички војници остати у Пољској, Карис је нагласио да је „врло тешко предвидјети“ што ће Вашингтон учинити на Балтику. Зато, додаје, земље попут Естоније „морају бити спремне на сваки сценариј“, а могућност повлачења НАТО-овог највећег члана „значи да морамо градити властите капацитете“.

Сједињене Државе тренутно имају око 2000 војника распоређених у балтичким државама – Естонији, Литванији и Летонији – у склопу појачаних снага након почетка рата у Украјини у фебруару 2022. Пентагон управо проводи ревизију глобалног распореда снага, чији се резултати очекују крајем мјесеца. Преглед води Елбридге Цолбy, замјеник америчког министра одбране за политику, познат као заговорник смањивања америчке присутности у Европи.

Трампов темперамент

Карис је у Брисел допутовао на разговоре с главним секретаром НАТО Марком Рутеом, у исто вријеме када се ондје окупила група европских лидера из тзв. „коалиције вољних“, који раде на безбједносним гаранцијама за Украјину. На то је стигла и реакција Москве: портпарол руског министарства вањских послова изјавио је да Русија неће прихватити присуство страних трупа у Украјини као дио могућег прекида ватре.

На питање очекује ли да ће Трамп појачати притисак на Путина, естонски предсједник – чија је земља већ обећала војнике за украјинску иницијативу – узвратио је како „много тога овиси о Трамповом темпераменту“.

„Естонија и многе европске земље тренутно подржавају оно што Трамп ради. Толико је пута разговарао с Путином, а ништа се не догађа … Мислим да већ губи стрпљење“, рекао је Карис.

Само неколико дана прије његовог доласка у Брисел, руска ракета погодила је зграду делегације ЕУ у Кијеву. „То није била случајност“, тврди Карис. „Једина погрешка коју је Путин направио била је то што је уопште започео рат.“

Упозорио је и да европске земље „не смију бити наивне“ према намјери Кремља да у наредним мјесецима додатно тестира западне демократије, примјерице кроз мијешање у надолазеће парламентарне изборе у Чешкој. Ипак, одбацује идеју да би балтичке државе требале бити забринутије од других само зато што граниче с Русијом.

„Модерне ракете могу кренути из Москве и завршити у Хагу или Бриселу за неколико минута“, каже Карис.

Разговор и увјеравање

Естонски предсједник, познат као један од најгорљивијих заговорника Украјине у Европској унији, нада се да ће Кијев до краја године моћи започети службене преговоре о приступању ЕУ, током данског предсједавања које завршава 31. децембра.

На питање како превазићи противљење Мађарске, која блокира украјинско чланство, одговорио је: „На томе морамо радити с том једном земљом… Можда бисмо требали више разговарати с Виктором Орбаном, а не само га етикетирати, да пронађемо рјешење.“

Додао је и другу могућност: „Мађарска напусти просторију, а ми донесемо одлуку.“

Слично размишља и о односу према Израелу. Док неке европске земље желе смањити трговинске односе или укинути европско финансирање израелских истраживачких пројеката због кршења људских права у Гази, Карис се залаже за друкчији приступ. Као научник по струци и бивши молекуларни генетичар, истиче важност „увјеравања“ израелских челника да зауставе хуманитарна кршења. „Израелски научници изузетно су добри. Ако им ускратимо средства, ускраћујемо их и себи“, каже Карис. „Постоје и друга рјешења. Разговор и увјеравање“, казао је у драматичном интервјуу, преноси Јутарњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.