Ердоган против Ататурка

Увођењем предсједничког система Реџеп Ердоган жели да постане „Ататурк послије Ататурка" и да истовремено поништи секуларну традицију Мустафе Кемала.

У томе му помаже конзервативна енергија великог броја Турака, пише "Дојче веле".

Молба калифа је била скромна. Током редовне молитве петком он је рекао да би радо носио турбан у стилу султана Мехмеда II из XV вијека. Желио је да зна да ли предсједник има нешто против. Предсједник, који је био тек неколико мјесеци на тој позицији, дао је осоран одговор: Калифу би боље било да носи капут на дворедно копчање који је уобичајен код модерних државника. Уопште, објаснио је предсједник касније, калифат је „нонсенс".

Ово је сцена коју је турски историчар Шукру Ханиоглу описао у биографији првог предсједника турске републике Мустафе Кемала – касније названог Ататурк. Сцена је примјер одлучног, али и простог начина на који се Ататурк опходио према религијској и политичкој традицији Османског царства које је било управо пропало. На сличан, ригорозан начин је Кемал поступио када се залагао да укине функцију имама који је био надлежан за турски парламент. „Овдје нам не требају молитве", рекао је. За Кемала је, пише Ханиоглу, постојала само једна религија: секуларна република.

Болне реформе

Сходно томе и шири дијелови становништва су показали своју уздржаност. Образована елита у градовима је подржавала Кемалове реформе, а већина, која је била традиционална, за реформе није хтјела ни да чује. Ови други су осуђивали што се на суду заклетва више није полагала заклињући се у Алаха, већ у част и што је секуларизам 1937. године проглашен основом на којој почива република. Исто се догодило и са другим реформама: увођење Грегоријанског календара, замјена феса шеширом, замјена арапског латиничним писмом, увођење недјеље као новог нерадног дана у седмици умјесто петка, увођење права гласа за жене 1934. године.

Ататурк је у историју ушао као модернизатор Турске и до данас слови за њеног најважнијег представника – у сваком случају у званичном сјећању. Но чињеница је, пише историчар Ханиоглу, да Кемал и његови слиједбеници нису схватили реалност у којој се налази турско друштво. „Вођство раније републике је потцијенило снагу отпора социјалне умрежености у једном муслиманском друштву. Као и бројни европски интелектуалци крајем 19. и почетком 20. стољећа, и они су били чврстог – али из данашње перспективе погрешног – убијеђења да религија ускоро неће бити ништа више него магловито сјећање из прошлости."

Противник

Актуелни предсједник Реџеп Тајип Ердоган се нада да ће на референдуму у недјељу народ потврдити увођење представничког система. Чанер Авер из Центра за турске студије у Есену претпоставља да Ердоган жели да уђе у историју као најважнији државник након Ататурка. И још нешто га покреће, каже Авер: „Он жели апсолутну моћ. За то му треба промјена Устава. Јер само тако се де факто предсједнички систем може прогласити уставним."

Дио плана је и значајна 2023. година, када ће бити прослављена 100. годишњица Турске. „Тада Ердоган жели да слови за најјачег лидера који је извео Турску из кризе, али и из конфликата са сусједним земљама и одвео је у будућност."

Како би добио потребну подршку за планирани предсједнички систем, Ердоган циља управо на ону већину у становништву која је у међувремену скоро стотину година против реформи Мустафе Кемала. Важни су му симболи: наредио је да се изгради велика џамија на брежуљку изнад Босфора, повећао је порез на алкохол и забранио његово служење у близини џамија. Тиме је загорчао живот бројним гостионичарима, чак и онима у монденским квартовима турских градова. Ердоган је прогурао и то да жене поново могу носити мараму у државним институцијама попут универзитета, судова и парламената.

Гласање о идентитету

Идеолошки, како каже Чанер Авер, Ердоган потиче из национално-конзервативног миљеа. „Ако постигне своје циљеве, онда ћемо се вјероватно у државном апарату суочити са одговарајућим елементима." Додуше, каже Авер, мало је вјероватно да ће земља заиста постати исламска република. „Међутим, национални, конзервативни и исламистички гласови ће се јаче осјетити у државним структурама и могуће у јавном животу, у образовном систему и академском животу", додаје Авер.

Ердоган жели да политички преуреди Турску, а ту добро дође терен културе. Тиме се он дефинише као идеолошка противтежа Мустафи Кемалу. Турска је, тако описује историчар Ханиоглу, била културолошки модерна само на површини. Ердоган сада користи конзервативну енергију која је деценијама дремала, али није нестала. Референдум о увођењу предсједничког система је стога такође гласање о идентитету земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.