Емирати међу најбогатијим државама

Абу Даби - Велики извозник нафте, Уједињени Арапски Емирати, оствариће у 2013. раст реалне економије од 3,2 одсто, исти као и прошле године, преносе агенције.

Како је, међутим, упозорила америчка инвестициона банка Мерил Линч на привредни раст федерације седам емирата на источној обали Арабијског полуострва ће утицати борбе у Сирији, наставак притиска Запада на Иран због нуклеарног програма исламске републике, као и спорења УАЕ са најмногољуднијом арапском државом Египтом око политике покрета Муслиманско братство.

Министар привреде Султан бин Сајед ал-Мансури процијенио је у новембру да ће укупан домаћи производ (БДП) УАЕ порасти у 2012. између 3,5 и четири одсто, послије 4,2 процента годину дана раније. 

Све расположиве статистике указују да Емирати сада имају једну од привреда које се најбрже развијају у свету. 

Према недавном извјештају министарства финансија и индустрије, номинални БДП (који није умањен за степен инфлације) порастао је у 2012. на 360 милијарди долара, у поређењу са 298 милијарди у претходној години. 

БДП у Емиратима је у 2012. био други по величини у оквиру Савјета за сарадњу арапских земаљ Залива, само иза Саудијске Арабије, трећи у региону Блиског истока и Сјеверне Африке, послије Саудијске Арабије и Ирана, те 30. у свијету. 

Емирати се простиру на површини од 83.600 квадратних километара, а у 2010. је процјењено да их је настањивало готово 8,3 милиона људи. 

Номинални БДП по становнику је прошле године износио 48.158 долара и био седми по величини у свијету, а у земљи није било забиљежено да неко живи испод границе сиромаштва. 

Инфлација је у 2012. процјењена на 1,4 одсто, а међу радном снагом од 3,7 милиона људи незапосленост је прошле године износила 4,6 одсто.

Берзе у Дубаију и Абу Дабију, два највећа и главна емирата биле су током 2012. најуспјешније у арапским државама у Заливу и ушле су у нову годину са значајним растом својих индекса, а тај тренд је настављен и ових дана. 

Трговина и туризам цвјетају пошто је у Абу Дабију отворена нова лука за јахте, а Међународни аеродром у Дубаију, водеће чвориште у УАЕ, забиљежио је рекорд од 57 милиона путника током прошле године.

У настојању да очува прилив путника, аеродром у Дубаију је 2. јануара отворио први у свијету терминал за суперџамбо авионе марке “ербас А380”, чиме је капацитет ваздушне луке повећан на 75 милиона људи годишње. 

У међувремену су цијене нафте порасле током протекле четири недјеље за шест одсто, даље увећавајући изгледе за раст буџета УАЕ будући да се седам процената познатих резерви “течног злата” у свијету налази на територији шеиката Абу Даби. 

Поврх тога, за разлику од већине арапских земаља, Емирати нису у протекле две године били погођени немирима или демонстрацијама и та политичка стабилност привлачи пословне људе и туристе.

Но, ова држава се, такође, суочава са посљедицама суровог рата у Сирији. 

Трговина између двије државе је готово престала, а све ваздухопловне компаније из Емирата су прошле јесени обуставиле летове за Сирију. 

Прошле недјеље је дневник Нешенел из УАЕ објавио како су неки извозници из Дубаи затражили од тамошње привредне коморе економске подстицаје, будући да је извоз у Иран опао за 75 одсто због јачања финансијских и трговинских санкција западних земаља према Исламској Републици 

Колико 2010, Иран је био водеће извозно одредиште за робу из Дубаја, са учешћем од седам одсто у укупном домаћем производу тог шеиката. 

Како би надокнадиле губитке на тој страни, власти УАЕ су појачале трговинске односе са Сједињеним Америчким Државама, Народном Републиком Кином и тржиштима у успону у Африци и Латинској Америци. 

Извоз нафтних прерађевина и природног гаса још су најважнији дио привреде Емирата, нарочито у највећем Абу Дабију, али власти настоје да остваре што већу независност од сировина као извора прихода. 

У току је велики грађевински бум, са пројектима вриједним 350 милијарди долара, а стално ширење индустријске основе и цвјетајући сектор услуга помажу УАЕ да разгранају домаћу привреду. 

Према подацима из 2010, пољопривреда је у БДП учествовала са 0,9 одсто, индустрија са 55,5, а сектор услуга са 36,6 одсто. 

Главне индустрије су били петрохемија, рибарство, производња алуминијума, цемента, вјештачких ђубрива, коммерцијална оправка бродова, израда грађевинских материјала и неких дијелова за авионе, текстил … 

Из УАЕ су се највише извозили сирова нафта, природни гас, сушена риба, урме, као и предмети реекспорта, а увозили машине и опрема за транспорт, хемикалије и храна. 

У 2010. је вриједност извоза процјењена на 212,3 милијарде долара, а увоза 161,4 милијарде.

Укупан спољни дуг је на крају 2010. био 151.8 милијарди долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.