ЕК предложила хитне мјере за обуздавање цијена енергената

БРИСЕЛ - Европска комисија предложила је данас хитне мјере с циљем обуздавања раста цијене гаса и струје који утиче на пораст инфлације, заустављање индустријске активности и велико повећање рачуна за грађане.

У настојању да издејствује од компанија које су профитирале од продаје фосилних горива по рекордним цијенама да допринесу спријечавању даље кризе, ЕК је, између осталог, предложила Унији да усвоји планове којим би више од 140 милијарди евра профита тих фирми било преусмјерено за помоћ угроженим привредницима и потрошачима, пренео је Ројтерс.

Као први одговор на проблем високих цијена Комисија предлаже смањење потражње, најприје у вријеме вршних оптерећења када је струја најскупља, преноси Хина.

Комисија предлаже обавезу смањења потрошње електрицне енергије за најмање 5 посто током одабраних сати вршног оптерећења. Државе чланице мораће да утврде 10 одсто сати с највишом очекиваном ценом и смане потражњу током тих вршних сати.

Комисија такође предлаже да државе чланице настоје смањити укупну потражњу за струјом за најмање 10 посто до 31. марта 2023.

Као другу мјеру ЕК предлаже одређивање горње границе прихода за "инфрамаргиналне" произвођаце електричне енергије, односно електране с нижим трошковима које не користе гас за производњу струје него обновљиве изворе енергије, нуклеарну енергију и лигнит.

Будући да се цијене електричне енергије одређују према најскупљем енергенту, што је већ дуже вријеме гас, ти инфрамаргинални произвођачи остварују ванредне приходе уз релативно стабилне оперативне трошкове.

Због тога ЕК предлаже одређивање горње границе прихода инфрамаргиналних произвођача у износу од 180 евра за мегаватсат. Тиме ће се произвођачима омогућити да покрију своје трошкове улагања и оперативне трошкове без нарушавања улагања у нове капацитете.

Приходе изнад горње границе прикупљаће владе држава чланица, а искористиће се за помоћ потрошацима енергије да смање своје рацуне.

Као трећу меру Комисија предлаже привремени солидарни допринос за вишак добити остварене у делатностима у секторима нафте, гаса, угља и рафинерија које нису обухваћене инфрамаргиналном горњом границом прихода.

Тај временски ограницен допринос задржао би подстицаје за улагања у зелену транзицију. Државе чланице прикупиле би га на темељу добити из 2022. која је за најмање 20 посто већа од просјечне добити из претходне три године.

Приходе би прикупљале државе чланице и преусмјериле на потрошачце енергије, посебно на рањива домаћинства, тешко погођена предузећа и енергетски интензивне индустрије.

Комисија је засад одустала од идеје ограничвања цијене гаса, али је најавила да ће о томе детаљно разговарати с државама чланицама.

Владе земаља чланица ЕУ ће сада расправљати о детаљима предлога, а очекује се да би коначни закони о томе требало да буду усвојени на састанку министара енергетике 30. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.