Дух Монике Левински у документарном филму Клинтон

ВАШИНГТОН - У документарном филму "Клинитон" неки од најближих сарадника бившег предсједника САД први пут говоре о случају Левински. „Откако сам дошао у Бијелу кућу морао сам да обуздавам своје тијело.“ - рекао је Клинтон једном од сарадника непосредно прије избијања скандала.

Група најближих пријатеља и колега бившег предсједника САД Била Клинтона из времена афере са Моником Левински, у четворосатном документарцу под називом "Клинтон", први пут јавно говори о детаљима афере. Премијера дводјелне биографије у Америци и Великој Британији заказана је за 20. фебруар.

Вјерни саветник Била Клинтона Дик Морис, сећа се момента када га је Клинтон позвао - тада је већ било питање времена када ће доказ о афери са Моником Левински доспјети у јавност, пише Гардијан.

"Бил ми је рекао: 'Откако сам дошао у Бијелу кућу морао сам да обуздавам своје тијело'", каже Морис, додајући да му је Клинтон рекао и да је био "слаб" у случају 23-годишње приправнице и да је то што је имао са њом било довољно да буде у озбиљној невољи.

Потом је упитао Мориса да спроведе анкету о томе како треба да "управља кризом".

Правни експерт који је радио у Бијелој кући, Кен Гормли, такође, се присјећа сексуалне напетости која је постојала између предсједника и Монике Левински.

"Међу њима су сјевале варнице од првог тренутка када су се срели", каже Гормли. Они који су радили са Клинтоном током његове прве кампање за гувернера у Арканзасу, свједоче о томе да је Клинтон био уплетен са читавим низом жена.

Један од шефова кампање сјећа се како је Клинтона у канцеларији тражило по "25 жена дневно," док Бетси Рајт, Клинтонова политичка савјетница говори како је самом Клинтону представила списак са листом девојака, којим је морао да се позабави пре него што би ступио на мјесто гувернера. Као резултат тога, Клинтон се повукао из трке у посљедњем тренутку.

Као муве на мед

Марла Крајдер, која је радила са Клинтоном у Арканзасу и са њим имала аферу, описује како су жене биле буквално хипнотисане.

"Летјеле су као муве на мед и не мислим да постоји питање да ли је Хилари била повријеђена", каже она.

Одлука да прекине кампању за гувернера била је прва у низу преокрета који су обиљежили Клинтонову каријеру.

Дејвид Маранис, иначе добитник Пулицерове награде и сарадник на документарном филму, вјерује да је успио да открије како је Клинтонова природа њему и помагла и омела га.

"Људи увијек покушавају да одвоје добро од лошег у Клинтоновом случају и склони су да кажу да би он био велики предсједник, да није чинио одређене ствари, али ви не можете то да урадите. То су његове главне карактеристике", каже Маранис.

Клинтон је очигледно имао харизму попут рок звијезде, али са тим је дошао и сексуални апетит који је угрозио његов мандат када је суочен са процедуром разрешења због кривоклетства у случају Левински 1998. године.

Бетси Рајт каже да се осјетила изданом, јер ју је предсједник лагао, као и много људи о афери.

Продуцент Барак Гудман указује на то да је до сада Рајтова нерадо говорила о инциденту. "Она није говорила у јавности дуги низ година, јер је била јако близак и важан Клинтонов сарадник и осјећала се веома лоше", каже Гудман.

Клинтонов секретар за рад Роберт Рајх, такође, се сјећа осјећаја шока када је сазнао за аферу Левински.

"Он не би био толико глуп да угрози свој мандат, мислио сам. То није био човјек кога сам познавао", каже Рајх.

Рајх, такође, открива да је почетак Клинотновог мандата 1993. године био поприлично турбулентан. "Атмосфера у Белој кући у тој првој години била је хаотична. Клинтон је желио да буде дио свега", прича Рајх.

"Моника Левински му је дала нешто што му је у том тренутку било потребно - да буде обожаван", каже Крајдер.

Када је ствар постала јавна, међутим, подстакла је истрагу, коју је водио Кенет Стар, што је довело разрјешења председника, други пут у америчкој историји.

Према мишљењу водећег америчког новинара Џефа Тобина, афера Левински на крају није нашкодила Клинтоновом имиџу колико се претпостављало.

"Више Американаца мисли да је то било беспотребно губљење времена, него што мисле да је било недопустиво", сматра Тобин, приписујући то "давно утврђеном обрасцу да што је предсједник дуже ван функције, јавност постаје више благонаклона у вези са њим".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.