Дојчевеле: Хероин и даље иде преко Балкана

БЕОГРАД - Током пандемије корона вируса скоро да нема путничких летова, а границе се строго контролишу. Ипак, кријумчари дроге нашли су нове шеме. Кокаин је поскупио, опијумски мак је добро родио и даље се превози стандардном рутом, оцијењује Дојчевеле.

У тексту се поставља питање шта да ради нарко-бос у Колумбији са дрогом из лабораторије у џунгли, када не може да је испоручи дилерима у Боготи, Медељину и Калију или прокријумчари у САД или Европу, пошто су на свим границама појачане контроле.

Према оцијени стручњака канцеларије УН за борбу против криминала и наркотика (УНОДЦ) и Европског мониторинг центра за дроге и зависност, кријумчари су већ пронашли алтернативне путеве.

За транспорт кокаина из Јужне Америке у Европу то значи да дрога, умјесто преко курира у путничком авиону, сада долази морским путем. За домаћу производњу то значи да колумбијске сељаке, којима је због корона кизе пропао посао са воћем и поврћем, треба убиједити да илегалним узгојем дроге можда још и боље могу да прехране своје породице.

Такође, треба подићи цијене и једноставно слиједити економски принцип понуде и потражње. Од почетка кризе, цијена кокаина се драстично повећала до 45 одсто. Грам кокаина у Француској више не кошта 60, него 100 евра, наводи Дојчевеле.

Прије само четири мјесеца, кријумчари су радили са писмима, пакетима и коферима са дуплим дном, на међународним летовима. Сада користе чињеницу да је, упркос јачим контролама граница, у лукама мање особља у царинској служби. Кокаин сакривају у бродовима, теретним авионима, међу бананама и воћем или га мијешају са брашном.

Такође, разријеђују кокаин са ефедрином, у односу 70:30. Слабији квалитет, виша цијена. При том их није брига колико то може да буде штетно по здравље конзумената.

Дојчевеле оцијењује да у свијету има још побједника у вријеме корона кризе и наводи примјер радикалних талибана у Авганистану. Слично као и у Колумбији, они се становништву представљају као спасиоци у тешка времена.

Уједињене нације говоре о људима који су због пандемије остали без посла и сада на подручјима под контролом талибана узгајају опијумски мак од којег се може добити хероин.

Према подацима Уједињених нација, пандемија корона вируса није утицала на главну руту за кријумчарење хероина - Балканска рута и даље иде од Авганистана, преко Ирана, Турске и Балкана ка централној Европи, наводи Дојчевеле.

Додуше, 2019. године се површина за узгој мака у Авганистану у односу на ранију годину смањила за више од трећине, дакле око 100.000 хектара. Истовремено, производња опијума је поређењу са 6.400 тона произведених 2018. године остала на готово истом нивоу.

Објашњење за стабилну производњу опијума је врло једноставно: већи приноси. Прошле године жетва је била мање погођена сушом. Из Авганистана долази чак 84 одсто свјетске производње опијума.

Новцем од узгоја и трговине дрогом финансира се, између осталог, и оружана побуна у Авганистану. Површина за узгој је нарочито много на југу земље, на подручјима које контролишу талибани, што отежава борбу против илегалне трговине и производње.

Према подацима новог извјештаја УН о наркотицима, 2018. године је у свијету број корисника дрога попут канабиса, кокаина, опијума или синтетичких супстанци остао приближно исти као претходне године - око 269 милиона људи. Највећи број је конзумирао хашиш.

Око 35,6 милиона зависника пати од здравствених проблема изазваних дрогом, наводи Дојчевеле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.