Дојче веле: Русија NATO држи у маказицама, моћни савез доведен на руб

Мање од мјесец дана уочи самита NATO у Варшави, Алијанса се и даље труди да састави четири батаљона за одбрану свог источног крила од могућег напада из Русије, а то, међутим, уопште не иде лако, наводи "Дојче веле".

"Јачање и модернизација одбране NATO, као и његова јасна порука у смислу одвраћања могућих нападача, представљаће суштину предстојећег самита", може се чути у врху западне војне алијансе. "Савезници ће размотрити дугорочне посљедице кризе односа са Русијом и размислити о могућим потезима.

Како је саопштено из NATO, то укључује и "будуће одлуке о проширењу обима међународног присуства у земљама на истоку алијансе".

Агресивно понашање Русије

"Дојче веле" наводи да је, без обзира на агресивно понашање Русије, Савез дубоко подијељен по питању могућег одговора. Узроци те подјељености леже у комбинацији историјских и географских претпоставки, а све је повезано и са економским потешкоћама, оцјењује Петер Вијнинг, експерт за безбедност Хашког центра за стратешке студије.

"Један од проблема лежи и у томе што грађани Европе још не сагледавају колико је озбиљна пријетња пред којом се налазе. Она на западу Европе није видљива, али је јасно присутна на истоку континента. Ако Русија одлучи да заузме земље Балтика, она то може уради за неколико дана", тврди Вијнинг.

Њемачки радио наводи да су балтичке државе - Естонија, Литванија и Летонија - најзабринутије због садашње ситуације. Њих је током Другог свјетског рата анектирао Совјетски Савез и у скоро педесет година окрутне окупације у тим земљама је убијено или нестало на хиљаде грађана.

Криза у Европи, нервоза у Пољској

Наводи се да се нервоза осјећа и у Пољској. Прошлог мјесеца у тој земљи је положен камен-темељац за америчку војну базу у којој ће бити стационирани антиракетни системи. У Вашингтону инсистирају на томе да ће ти системи бити у стању да спријече само ограничене ракетне нападе из појединих држава - попут Ирана. Русија у то не вјерује.

Москва тврди да се тако нарушава војна равнотежа између некадашњих противника у Хладном рату.

Према информацијама "Дојче велеа", NATO је у принципу већ постигао договор о стационирању четири батаљона који ће да ротирају на позицијама на сјевероисточном крилу Алијансе.

Сваки од тих батаљона имао би по хиљаду војника. САД, Велика Британија и Њемачка пристале су да свака од њих руководи радом једног од таквих мултинационалних батаљона.

Опирање Италије и Француске

Међутим, друге велике чланице NATO попут Италије или Француске, још се опиру идеји да оне преузму командовање четвртим батаљоном.

Ели Тененбаум, експерт за питања одбране при Француском институту за спољне односе (ИФРИ), тврди да војска Француске не располаже довољним капацитетима након што се Париз новембра 2015. нашао на мети терористичких напада.

Међутим, због ротације француских војника који одлазе на одмор или на обуку, армија је на самој ивици капацитета приликом извршавања садашњих задатака.

Истовремено, указује аналитичар Вијнинг, Италија има проблеме економске природе. Док су друге европске државе тешко погођене финансијском кризом тек 2008. године, Италија већ десет протеклих година биљежи стални пад Бруто друштвеног производа. Такође, продуктивност италијанских радника је лоша и она се константно смањује већ 15 година, наводе извори у ММФ-у.

Влада у Риму зато планира нова краћења у државном буџету, који је ионако у минусу. Тако је и износ новца који се одваја за војску смањен на само 1,5 одсто укупног државног буџета - што је додатно смањење у односу на прошлу годину.

Осим нових пријетњи због агресивног понашања Русије, "Дојче веле" наводи да постоји и један стари разлог за проблеме унутар NATO.

Обавезе држава-чланица NATO

Свака од држава-чланица обавезна је да за потребе војске одваја два одсто од суме које је предвиђена за државни буџет. Осим САД које издвајају 3,5 одсто, само неколицина чланица NATO издваја из буџета предвиђени проценат.

Експерти указују да је тешко натерати државе-чланице да одвоје договорену суму новца. „Не видим да постоји било каква директна или индиректна претња која би промјенила ситуацију“, каже Тененбаум.

Вијнинг се осврће и на кризу у Украјини, указујући на проблем држава у којима живи већи број грађана који се изјашњавају као Руси. Он каже да је грешка Украјине била то што је централизовала власти на Криму, као и на истоку земље. Влада у Кијеву жељела је да на тај начин угуши сепаратистичке тензије, али је постигла управо супротно.

"Ако има нешто што би државе Балтика могле да науче од Украјине, онда је то да не покушавају да ограниче права Руса. Уколико Руси имају утисак да се према њима поступа неправедно или се осјећају запостављено, то је одличан изговор за господина Путина да дјелује", закључује Вијнинг

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.