Дојче веле: Пукотине кроз Америку, САД недостојне свог имена

Сједињене Америчке Државе све су мање достојне имена, сједињеност је у запећку, пукотина кроз друштво све је шира, јаз између бијелаца и црнаца све дубљи.

То пише њемачка штампа након напада у Даласу, а преноси Дојче веле.

Пет мртвих и седам рањених полицајаца, два рањена цивила. То је крвави биланс засједе коју је у Даласу поставио тамнопути екстремиста Мајка Џонсон, касније убијен тако што је полиција на њега послала робота-бомбу. Тај 25-годишњак био је шест година резервиста америчке војске и једном био у мисији у Авганистану, а подаци са његове странице на Фејсбуку указују на симпатије за неколико радикалних црних покрета. Напад се одиграо током мирног протеста због наставка полицијске бруталности према тамнопутим грађанима – претходних дана је полиција убила по једног црног младића у Луизијани и Минесоти. Напад у Даласу највећи је удар на америчке полицијске снаге још од терористичких напада из септембра 2001. Предсједник Барак Обама раније ће завршити своју посјету Европи гдје учествује на самиту НАТО.

„Овај напад ће вјероватно дубље подијелити америчко друштво", пише конзервативни Франкфуртер алгемајне цајтунг. „Сада и бијелци имају разлог да се плаше расистички мотивисаног насиља. То што је починилац рекао да је хтио да убија бијеле људе, прије свега беле полицајце, има потенцијал да додатно затрује односе између група становништва. Међу полицајцима, али и конзервативцима, већ дуже вријеме кружи схватање да се недјела појединих полицајаца неправедно приписују колективу. Они тврде да постоји права мржња према снагама безбједности. С друге стране, многи Афроамериканци неће послије ужаса из Далас заборавити на случајеве неоправданог и смртоносног насиља против младих црних мушкараца."

Берлинер цајтунг пише: „Управо они који би у једном демократском друштву требало да се побрину за безбједност, да штите животе грађана и гарантују њихова права, постали су за многе Американце пријетња или се барем тако перципирају. С правом се плаше посебно црнци, али и Латиноси и друге мањине. Страх од бијелаца, страх од полицајаца. Black lives matter – црни животи су важни, тако гласи слоган новог покрета за грађанска права. То је у принципу банални поклич. Горко сазнање нашег времена је да људи с тим захтевом морају на улице, можда и да погину, и то у једној земљи која за себе тврди да је земља слободе."

Но протестима против полицијске бруталности је убица из Даласа учинио медвјеђу услугу, пише Фленсбургер тагеблат: „Умјесто да се води неопходна дискусија о полицијском насиљу у САД, сада се прича о жртвама у униформама. Заједнички именилац нових дешавања је лак приступ оружју. Како један полицајац не може знати да ли је нека особа наоружана, његов прст је лакши на обарачу него у другим земљама гдје су закони о посједовању оружја оштрији."

Бечки дневник Стандард описује како институције обично реагују када полиција усмрти неког црног младића: „Након протеста слиједе умирујуће ријечи политичара и обећање да ће све бити испитано. Ако полицајац који је пуцао – а то је често случај – буде ослобођен, онда настају нове демонстрације које се завршавају уз нова обећања, рецимо тиме да ће се окончати доминација бијелаца у извршним органима мјеста са црначком већином. Па тако до слиједећег леша. Али сада је дошао рез. Без обзира који су мотиви напада у Даласу, ово је слом, хм, црно-бијеле слике према којој је починилац увијек бијели полицајац, а жртва увијек Афроамериканац." Аутор коментара се прибојава даљег заоштравања, али и види малу наду да се сломи врзино коло насиља јер су сада обије стране искусиле како је бити жртва. „Истина, то је мајушна нада, али ипак: Доналд Трамп се до сада није укључио у писање мрзилачких коментара по интернету. Умјесто тога изјавио је саучешће – породицама бијелих и црних жртава."

Манхајмер морген даје ширу слику: „Сједињене Америчке Државе све су мање достојне свог имена. Сједињеност је пала у запећак, пукотина кроз америчко друштво све је шира, јаз између бијелаца и црнаца све дубљи. Искуство деценијског изопштавања и насиља распалило је брутално контра-насиље које се демонстрира баш сада када се америчко друштво растаче између сиромашних и богатих као и између Демократа и Републиканаца. Када Барак Обама као први црни предсједник САД слиједеће године напусти функцију, положај Афроамериканаца биће перципиран као лошији него прије Обаминог мандата. Згасла је нада коју је 2009. пробудила прва Обамина изборна побједа."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.