Дојче веле: Политичко лудило Бориса Џонсона, могућ потпуни трговински рат са ЕУ

ЛОНДОН- Британски премијер раскида Сјеверноирски протокол из споразума о Брегзиту. Кршење тог уговора је акт политичког лудила и показује потпуну неодговорност Бориса Џонсона, сматра дописница DW из Брисела Барбара Везел.

Када је Борис Џонсон почетком овог мјесеца преживио изгласавање неповјерења у Доњем дому због својих корона-забава у вријеме локдауна, била је то пресуда о његовој политичкој будућности која је подијелила духове. Неки су вјеровали да може да се опусти и да је његова моћ за сада сигурна. Други су се плашили да ће под притиском сопствене странке он дјеловати још неконтролисаније.

Нажалост, скептици су били у праву. Јер, премијер сада политичком моторном тестером самовољно демонтира Сјеверноирски протокол, најделикатнији дио споразума о Брегзиту.
 

Нема "тривијалног" кршења уговора

Међународни уговори су обавезујући и не могу се једнострано мијењати. Такво кршење уговора према међународном праву никада не може бити "тривијално", како то тврди Борис Џонсон. Јер уништава повјерење држава.

Али, и овдје премијер вјерује да може да пренебрегне правила. Он једноставно измишља неку врсту "клаузуле за хитне случајеве" да би ван снаге ставио Сјеверноирски протокол. Наводно, јер уговор не би функционисао и ометао би размену робе између британског копна и Сјеверне Ирске.

Да се присјетимо тог најтежег дијела преговора о Брегзиту: радило се о томе да се не прави граница између Републике Ирске, која је чланица Европске уније и британског региона Сјеверне Ирске, како би се очувао Споразум од Великог петка. Истовремено, ЕУ је желела да обезбиједи своје унутрашње тржиште и правила како роба не би могла неконтролисано да тече с британске на европску страну.

Оно што је из тога произашло, био је компромис који је и саму Британију обавезао на одређене контроле и који је Џонсон током потписивања поздравио као "феноменалан".

Међутим, премијерова тврдња да је уговор непрактичан једноставно је неистинита, упркос неким бирократским проблемима. У суштини, Сјеверној Ирској је више него добро, с обзиром да, упркос Брегзиту, остаје дио унутрашњег тржишта ЕУ и истовремено може слободно да тргује робом са Великом Британијом.

У ствари, регион је по економском развоју на другом мјесту, одмах након ширег региона Лондона. Предузетничка удружења у Сјеверној Ирској и већина локалних политичара противе се Џонсоновој акцији.

Бриселу је доста позоришта

Европска комисија у Бриселу намјерава да тужи Велику Британију ако буде спровела најновије пријетње. Један такав поступак се пред Европским судом правде води од прошлог љета.

Ако се случај ријеши у њену корист, влада Велике Британије би вјероватно била новчано кажњена, а ако се не повинује пресуди и не исплати, ЕУ жели да повећа царине на британску робу. Резултат би био потпуни трговински рат. Као упозорење, ЕУ је већ суспендовала посебне споразуме, на примјер у рибарству или сарадњи у науци.

Бриселу су живци на ивици јер Борис Џонсон стално прави проблеме. Његова влада је од самог почетка агитовала против споразума који је сама потписала.

Од прошлог љета су се водили даљи преговори и ЕУ је пристала на неке уступке. Али преговори су мјесецима били на леду, јер је британска страна одбијала даље састанке.

Чинило се да је намјера била да се прекину преговори како би се пронашао изговор за кршење уговора. У ЕУ сматрају да Лондон, како кажу адвокати, има лоше намјере.

Чин политичког лудила

Европа се тренутно бори са растућим цијенама енергената, инфлацијом и екстремним политичким стресом због рата у Украјини. И то важи за све земље без изузетка. У тим околностима, Европљанима и Британцима је трговински рат потребан таман колико куга или колера. То је чин политичког лудила за који нема оправдања.

Али Борис Џонсон дјелује партијски тактично и из чистог рачуна на унутрашњем политичком нивоу. Он жели да задовољи своје десничарске конзервативне присталице Брегзита и истовремено своје пријатеље у сјеверноирској Демократској унионистичкој партији (ДУП), који од свог изборног пораза блокирају сарадњу у Белфасту.

Питање је да ли ће он те циљеве остварити пријетњом да ће прекршити уговор. Али, Џонсон, коцкар по навици, свеједно покушава: неодговорно, из сопственог интереса и са коцкарском спремношћу да ризикује. Британски премијер још једном доказује да није подесан за своју функцију. Ако би Џонсона ове године ипак најурили из Даунинг стрита, Европа би одахнула, преноси Дојче веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.