Дојче веле: Њемачку ће увоз скупо коштати због пада евра

БЕРЛИН- Раст њемачке привреде, па макар и од 0,1 одсто, изненадио је чак и економске стручњаке, али због инфлације, поскупљења, а прије свега због све мање вриједности евра, даљи раст постаје све мање вјероватан, оцјењује у данашњем прилогу Дојче веле (DW).

Њемачку је у другом кварталу ове године додатно погодио талас све скупљих енергената, нестанак тржишта Русије и рат у Украјини, потешкоће у испорукама из Кине због короне... А ту је и све мање вриједан евро. Ипак је привреди Њемачке, која у великој мјери зависи од извоза, вјероватно баш конкурентност евра помогла да „остане у седлу“ и забиљежи раст од 0,1 одсто, иако су из државног Статистичког завода у Визбадену за други квартал предвиђали пад.

„Упркос тешким економским оквирима, њемачка привреда се у прва два квартала ипак држала“, каже предсједник Завода Георг Тил. У првом кварталу забиљежен је раст од 0,8 одсто, а у другом 0,1 проценат, што се објашњава прије свега већом потрошњом након пандемијских мјера ограничења.

Новца је у том периоду још увијек било, а можда је управо инфлација подстакла потрошњу грађана, јер су рачунали да ће убрзо све да поскупи. У сваком случају, потрошња грађана је била за 0,8 одсто већа него у првом кварталу, а очигледно је да су слично рачунали и у привреди, па и у државним институцијама.

Потрошња државе је, наиме, порасла за 2,3 одсто, а улагања привреде у машине и возила забиљежила су раст од 1,1 посто. Једино је у грађевинарству забиљежен пад од 3,4 одсто, али само зато што се током необично благе протекле зиме градило пуном паром, па се некакав раст у каснијем периоду није ни могао очекивати.

Статистички завод биљежи „стабилан“ извоз, који је порастао за 0,3 одсто. Истовремено, ту је и оно што ће њемачку привреду на крају скупо да кошта - увоз је порастао за 1,6 процената. Овдје није ријеч о расту обима увезене робе и услуга, већхо новцу који је плаћен. Због све мање вриједности евра, скупље је све што се на свјетском тржишту обрачунава у доларима, а то су практично све сировине и енергенти.

Евро је у односу на долар ове недјеље пао на најнижу вриједност у посљедњих 20 година, а само од почетка године је изгубио 14 одсто вредности.

Најмањи је проблем то што ће европским туристима све бити скупље у САД, односно у земљама чија је валута везана за долар. Много већи проблем је то што ће ионако скупе сировине неминовно бити ударац по џепу европских, дакле и њемачких потрошача.

Цијена нафте је у првом полугодишту у доларима порасла за 21 одсто, а ако се то прерачуна у евре, онда је поскупјела за 38 процената.

Још један проблем слабљења евра за Њемачку и Европу је тај што капитал бежи у, чини се, сигурнију луку – Сједињене Америчке Државе.

Поврх свега, ту је и политика Европске централне банке, која никако да пронађе начин да укроти све озбиљнију инфлацију, а да истовремено новац остави довољно „јефтиним“ да би европске државе покриле све веће издатке, бар у тој мјери да својим грађанима донекле ублаже посљедице све скупљих енергената. Након дугог натезања, почетком љета коначно је у Европи подигнута дисконтна стопа на 0,5 одсто.

Оволико слаб евро је проблем чак и за Швајцарску. Прије пар година, у доба експлозије вриједности „швајцарца“, тамошња национална банка уочила је да превише зависи од тржишта Европске уније, па је одлучила да вјештачки одржава курс. На крају је одређен курс од 1,08 евра за један швајцарски франак, али са овако слабом европском валутом то више није могуће. Зато је евро према франку од почетка године изгубио осам одсто вриједности, наводи DW.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.