Дојче веле: Балкан страхује од референдума у Британији

Док се Британци спремају да се на референдуму изјасне о одласку из ЕУ или останку у њој, земље југоисточне Европе страхују, пише Дојче веле.

Шта ће бити с њиховим надама за улазак у бриселски клуб у случају да га Лондон напусти?

"Мој највећи страх је да ће се западни Балкан наћи испод радара, шта год се буде десило у Великој Британији', каже Тања Мишчевић, која води преговоре Србије са ЕУ. "Преговори између 27 држава чланица и Велике Британије биће приоритет ЕУ, заједно са избјегличком кризом и Турском, па тек онда, ако се не појави нешто треће, долази проширење ЕУ и Србија."

Агенција подсјећа да је шест земаља званично изразило жељу да се придруже ЕУ: Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Македонија, Црна Гора и Србија – што је око 20 милиона људи. "Преговори о чланству се воде са Србијом и Црном Гором, а тек би требало да почну са Албанијом и Македонијом. БиХ и Косову је перспектива чланства обећана, али тек када те земље буду спремне. Међутим, ЕУ је одбацила било какво проширење прије 2020. године, па чак и тај датум тренутно дјелује нереално. Македонија би 'била још даље од Европске уније него што је сада' ако Британија изађе, оцењује Петре Силегов, портпарол социјалдемократске опозиције у тој земљи.

"Док они који су за излазак Британије Европску унију сматрају неспојивом са националним суверенитетом, многи на Западном Балкану – региону распрострањеног сиромаштва и турбуленција – блок са 28 чланица виде као светионик стабилности и просперитета. Упркос томе, ентузијазам за улазак у ЕУ је ослабио – због невоља еврозоне и избјегличке кризе у којој су се земље Југоисточне Европе осјетиле остављене на цједилу. 'Брегзит' би таква осјећања само појачао, сматрају регионални политичари и аналитичари. "Излазак Британаца дао би крила евроскептичним идејама, којих је одувијек било", упозорава Едита Тахири, министарка без портфеља у влади Косова задужена за дијалог са Србијом.

АФП подсјећа да је "премијер Србије Александар Вучић, некада непоколебљиви ултранационационалиста који сада себи прави имиџ проевропског реформисте, у априлу поново изабран након снажне кампање за улазак у ЕУ. У Албанији су реформе правосуђа које захтјева Брисел изазвале политичку кризу – али се због интерних разлога приступање ЕУ не суочава с неком јачом опозицијом. "Баш због те тежње ка ЕУ, ми смо променили нашу дугу историју ратова и крвавих сукоба и ушли у нову еру мира и сарадње", рекао је Рама у свом писму које је у априлу упутио листу 'Тајмс'."

"Један од примјера побољшане сарадње јесте и дијалог између некадашњих непријатеља: Србије и Косова – у којем посредује Брисел. Тај дијалог је кључни услов у понуди обије стране да се прикључе ЕУ.

Ипак, више него икад, балкански играчи имају осјећај да нису приоритет за ЕУ. То осјећање могло би да се погорша разводом ЕУ и Британије. "Не можете очекивати да ЕУ уздрмана одласком Британије буде преокупирана ширењем на Балкану", сматра Сафет Герџалију, предсједник Привредне коморе Косова.

Док странке крајње деснице у региону имају мање успјеха него у Француској или Аустрији, проруски ултранационалисти су све јачи у Србији. Они су се вратили у тамошњи парламент након априлских избора с намером да распирују анти-европски пламен.

Истовремено, Маја Бобић, генерални секретар Европског покрета у Србији, каже да је кампања за британско напуштање ЕУ већ лоше утицала на наде за приступање ЕУ. Она истиче да су политичари који су за излазак Британије као једну од лоших страна ЕУ наводили њено проширење и истицали опасност од масовне имиграције из земаља кандидата.

С друге стране, Тања Мишчевић упозорава да "само консолидована Европа" може да превазиђе проблеме као што је избјегличка криза. "То значи да ЕУ може да превазиђе и реагује на изазове с којима се суочава само ако буде радила руку под руку са Западним Балканом и интегрисала га", рекла је она, а преноси АФП.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.