Фото: До 14.00 часова гласало 54 одсто грађана
Симферопољ - На референдуму о статусу украјинског полуострва Крим до 14.00 часова по локалном времену, гласало је 54 одсто грађана са правом гласа, саопштила је данас референдумска комисија.
Међународни посматрачи, који надгледају референдум о статусу Крима, до сада нису уочили никакве нерегуларности ни инциденте, пренео је Итар-тас.
Агенција наводи да је званични сајт организатора кримског референдума оборен данас због хакерског напада из САД, јавља Итартас.
У међувремену, више стотина грађана Луганска, града на истоку Украјине, блокирало је воз украјинске војске који је превозио војну опрему на украјинско-руску границу.
Грађани су блокирали пругу помоћу металног отпада и формирали живи штит да би спријечили пролазак воза као знак отпора против политике нове власти у Кијеву, преноси "Глас Русије".
Међународни посматрачи који надгледају референдум о статусу Крима засад нису уочили никакве нерегуларности, истиче Матеуш Пискорски, шеф посматрачке мисије ОЕБС
Пискорски истиче да се региструје велика излазност и да су "кримски Татари веома активни учесници референдума", преноси Итар-Тас.
И посматрач из Шпаније, посланик каталонског парламента Енрике Равељо, истиче велику излазност и подвлачи како се "референдум одвија слободно, без икаквих притисака".
Равељо је такође примјетио како на Криму постоји "много већа слобода" него у његовој Каталонији. Он подсјећа да Катаонија намјерава да сличан референдум одржи у новембру, што подржава 80 одсто каталонског становништва, али да влада Шпаније упозорава да неће дозволити одржавање тог референдума. "Можда Каталонци неће моћи да гласају тако слободно као ви данас", истиче Равељо.
Он напомиње како се ситуација на Криму, гдје је стигао јуче, много разликује од оне коју описују западни медији. Медији у Шпањи су, на примјер, писали како руска војска контролише кримске аеродроме, али Равељо истиче како није видио ниједног руског војника на аеродрому, као и да нису тачне приче како руски војници терају становнике Крима да гласају.
Шеф посматрачке мисије Пискорски наглашава да се референдум одвија мирно и да његов тим није уочио ниједно кршење изборних прописа. Први резултати се, по њему, могу очекивати у подне по локалном времену (односно у 14 часова по московском).
Претходних дана су неки лидери кримских Татара апеловали на ову мањину да не излази на референдум, међутим, излазност у областима насељених Татарима је велика, што Пискорски оцијењује као веома битно.
У деветочланом тиму посматрача кримског референдума из горњег дома руске Думе, који су дошли по позиву Врховног савјета Крима, истичу да је, упркос кишном времену, излазност веома велика и да су многи Кримљани чекали на гласачким мјестима и прије њиховог отварања, као да долазе и читаве породице, укључујући и дјецу.
Шеф руске посматрачке мисије Валериј Рјазански наглашава професионалност и добру координисаност изборних комитета.
Предсједник кримске владе Сергеј Аксјонов изјавио је данас да на референдуму о статус Крима гласају и кримски Татари, а агенција Криминформ јавља да је на бирачком мјесту у Бахчисарају, административном центру истоимене области у централном дијелу полуострва, гласало за прва три сата више од трећине бирача са правом гласа.
"Одзив је већ близу 30 одсто и то уз узимање у обзир људи који су додатно унијети у бирачки списак. Кримски Татари долазе породично из различитих четврти и учествују у гласању", рекла је кримској агенцији представница за штампу бахчисарајске градске власти Јулија Бекирова, додајући да би одзив могао бити и сто одсто.
Према њеним ријечима, висока излазност изазвана је свијешћу људи који рјешавају судбину Крима.
"Људи полажу велике наде у своју и будућност своје дјеце, зато сматрају да им је дужност да дођу на бирачка мјеста. Чак и они који раде у Севастопољу долазе да би гласали", рекла је она.
Раније данас заједница кримско-татарског народа окупљена у тзв. Меџлису обратила се Организацији исламске сарадњу (ОИС) од које траже помоћ у тражењу пута за рјешење кризе око Крима, као и Врховној ради Украјине (скупштини) и "читавом украјинском народу" истичући да кримск Татари треба да имају право на самоопредељење на Криму у саставу Украјине.
Наглашавајући да признају Украјину као суверену и независну државу у постојећим границама, Меџлис (скупштина) кримскотатарског народа истиче да не признаје данашњи референдум о статусу Крима и "одлучно осуђује акт агресије Русије и план за анексију Крима (…) као грубо кршење међународног права", пренијела је агенција Укринформ.
"Категорички одбијамо сваки покушај да се будућност Крима одреди без слободног изражавања воље кримскотатарског народа - аутохтоног народа Крима", наводи се у саопштењу које је пренијела украјинска државна агенција.
Кримска скупштина је 6. марта донијела начелну одлуку о приступању Русији с правом субјекта федерације, а на референдуму грађани одговарају на два питања - "Да ли сте за уједњење Крима и Русије с правом субјекта Руске Федерације?" и "Да ли сте за обнављање Устава Републике Крим из 1992. године и статус Крима као дела Украјине?".
Према статистичким подацима из децембра прошле године, Крим има 1.958.000 становника, међу којима највише Руса (58,5 одсто), Украјинаца (24,3 одсто) и кримских Татара (12,1 одсто).
Безбедносне мјере на дан референдума у Севастопољу подигнуте су на највиши ниво, а полиција и хитне службе стављене су у стање приправности. Улицама патролирају снаге градске самоодбране, а за вечерас се спремају концерти и свечаности поводом објављивања резултата. Саобраћај за путничка возила је обустављен у периоду од пет часова ујутру на дан гласања, а важиће и наредног дана.
Хакери су напали сајт референдума о статусу Крима у ноћи између суботе и недјеље, саопштила је прес с служба сајта.''Један сат послије поноћи почео је нови талас ДДоС напада најновије генерације", пренеле су РИА Новости. У саопштењу је наведено да су експерти успјели да израчунају извор напада. По њиховим ријечима, скенирање сајта је вршено са универзитета у Урбан-Шампејну у Илиноису, САД. У петак су хакери напали интернет сајтове руских државних структура, међу којима и сајт предсједника Русије, МИП-а и Централне банке. Осим тога у недјељу у ноћ су хакери напали и неколико NATO сајтова.
Званичници министарстава одбране Украјине и Русије договорили су се о примирју на Криму, које ће трајати до 21. марта, рекао вршилац дужности украјинског министра одбране Игор Тењух.
"Договор о примирју постигнут је са руском Црноморском флотом и Министарством одбране", прецизирао је Тењух новинарима.
Он је навео да до 21. марта неће бити предузимане никакве мјере против украјинских војних објеката на Криму, пренио Ројтерс./
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.