Десница маршира Европом

БРИСЕЛ - Екстремно десничарске популистичке групе шире утицај широм ЕУ, а нарочито међу омладином, тврди британска невладина организација Демос која је представила свој извјештај у Бриселу.

Донедавно маргиналне странке и покрети са изразито националистичким и антиемигрантским ставовима сада су значајан политички фактор у многим европским земљама, па и у Европском парламенту, констатује се у Демосовом извјештају рађеном на више од 12.000 испитаника у 12 европских земаља.

Истраживачи су усмјерили пажњу на партије као што су Фламански интерес, француски Национални фронт, Шведске демократе, Енглеску одбрамбрену лигу, холандску Партију слободе и италијанску Сјеверну лигу, као и на њихове пандане у другим земљама ЕУ.

У свим случајевима установили су значајан раст популарности странака и покрета које заговарају одбрану националног културног идентитета од најезде имиграната, а нарочито муслимана.

Оно што нарочито забрињава, каже се у извјештају под насловом "Ново лице дигиталног популизма", то је што готово двије трећине (63 одсто) присталица оваквих ставова чине млади испод 30 година увезани у дигиталне друштвене мреже преко којих успјешно врбују нове чланове.

До сада се вјеровало да су старији Европљани ти којима највише смета прилив странаца.

Извјештај показује да је 26 одсто десничара спремно да употријеби силу уколико би тиме постигли политичке циљеве, а велика већина наводи присуство великог броја имиграната и угрожен национални идентитет као главни разлог за политички ангажман.

Посебно је поражавајући, закључује се у Демосовом истраживању, низак ниво повјерења у националне и европске институције.

Свега око 20 одсто анкетираних присталица десног популизма вјерује политичарима у својим земљама, а само 14 одсто има повјерење у ЕУ.

И поред тога, утврдили су истраживачи, готово 70 одсто редовно излази на изборе како би гласали за своје вође. Ово је знатно већа излазност него код присталица умјерених политичких странака.

- Чињеница је да има много европских земаља чије су националистичке организације заступљене и у Европском парламенту. Разлоге за тај успјех треба тражити у разочараности овим традиционалним политичким странкама - изјавио је за Радио Слободну Европу социјални психолог Јован Бајфорд, професор на Отвореном универзитету у Великој Британији.

Перма његовим ријечима, разочарано бирачко тијело из протеста има обичај да гласа за екстремистичке странке које потпирују неке традиционалне предрасуде, било према емиграцији или према имигрантима или према неким националним мањинама.

Против имиграната

- Неки радикални националистички покрети цијелу своју политичку платформу заснивају на противљењу емиграцији, на исламофобији и слично. У источној Европи највећи број екстремистичких покрета ће своју платформу градити на отпору неким либералним вриједностима, укључујући и толеранцију према сексуалним и националним мањинама и изабраним вриједностима демократије, мултикултурализма и слично - рекао је Бајфорд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.