Десет ствари које морате знати о ситуацији у Украјини

Моћ "Фамилије", контролисани медији, свакодневно застрашивање, прогони новинара, слаба опозиција...

Протести у Украјини нису про-ЕУ (Фото: Реутерс)

Тарас Илкив, главни уредник украјинског Newsradio.com и бивши уредник Кореспондента написао је чланак у ком је набројао 10 ствари за које сматра да морате знати да би разумјели дешавања у Украјини, преноси Бизнис инсајдер.

Људи се боре за своја права, не за чланство у Европској унији

Протести у Украјини нису про-ЕУ (као што пише у вијестима многих страних агенција). Прекида преговора са Европском унијом је био повод само за локалне протесте, али након што је специјална полиција Беркут насилно разбила студентске протесте 30. новембра, милион људи је нагрнуло на трг у центру Кијева.

Отпор се претворио у устанак против Владе и захтјеване су оставке премијера и предсједника. Многи људи су уморни од корупције у свим животним сферама, непостојања правде и самовоље безбједносних званичника.

Мотор протеста је средња класа која се буни због пореза, а придружили су екстремисти који су започели насилне сукобе, јер нису хтјели да чекају потезе либералне опозиције.

Екстремисти ипак немају већину међу демонстрантима.

Демократски изабран предсједник Виктор Јанукович је у фокусу

На предсједничким изборима 2010. страни посматрачи су оцијенили да је Виктор Јанукович легитимно побиједио противницу и бившу премијерку Јулију Тимошенко.

Она је потом осуђена на седам година затвора због спорног уговора о куповини гаса од Русије, али Јанукович сам није касније оспорио исти тај уговор.

Све то је покварило односе украијнског предсједника са западним лидерима. Предсједник САД Барак Обама игнорише Јануковича, а предсједник Русије Владимир Путин са којим је Тимошенко потписала уговор, је казао да је спреман да понуди лијечење Тимошенковој која је тешко болесна у затвору.

Украјинцима смета моћ "фамилије"

Такозвана "Фамилија" (неформална структура моћи коју чине званичници блиски предсједнику) је веома битан дио тешке ситуације у држави, јер су неки профитабилни сектори украјинске економије под њеном контролом.

Ова структура жели да се шири на медијском тржишту куповином издавачких кућа. Највећа издавачка кућа, која издаје Форбс и друге велике брендове, је продата за око 300 до 400 милиона еура.

Такође, многи ТВ канали избјегавају да критикују власт, па се мање или више истините вијести могу наћи једино на интернету.

Богатство сина предсједника, Александар Јанукович, је наводно три пута увећано у посљедњих неколико година, достигавши преко пола милијарде долара, а Виктор Јануковић не жели да то објашњава.

Снажна вертикала моћи

Током своје владавине Јанукович је увео предсједнички систем који је замијенио парламентарни. Изградио је ригидан ланац команде гдје све структуре моћи, пореске агенције, тужилаштва и судови директно њему одговарају.

Он их користи да десеткује своје противнике, али и да рјешава питања везана за своје бизнисе.

Тешко до истине

Украјина је практично без независних медија ван интернета. Неки људи из индустријске зоне на истоку земље, која се граничи са Русијом, не зна истину о дешавањима у Кијеву.

Главни ТВ канали или изврћу, или једноставно не приказују информације. Штампарије су у власништву олигарха, а Јанукович је потписао закон којим омогућава да се сваки сајт угаси и због најмање жалбе, без претходног упозорења или суђења.

Новинари су под огромним притиском и лансиране су кампање за њихово дискредитовање. Новинарка Татјана Чорновол, која је писала о богатству Јануковича, је недавно озбиљно претучена.

Застрашивање је дио свакодневног живота

Као дио јаке репресивне машине, судови и тужиоци застрашују активисте и јавне личности које се не слажу са режимом. Неки су протјерани из државе, другима одузета имовина.

Јанукович криви судове, које сам контролише, а као флагрантан примјер наводи се акт којим се може пресудити гоњеном без његовог присуства у суду, што наводе да је исто као у вријеме владавине Стаљина.

Влада унајмљује и борце из спортских клубова који раде "прљав посао" застрашивања оних који не подржавају режим. Многи Јануковичеви бивши гласачи су изгубили послове претходних година због експанзије послова "Фамилије".

Новинари су закључили да се "Фамилија" коју контролише Јануковичев син све више шири на рачун туђих посједа.

Слаба опозиција

Украјинска опозиција пролази кроз тешко раздобље. Представљају је три политичке силе. Једна, коју је некад предводила Тимошенко, је у Парламенту, увелико је дискредитована, али и даље има представнике у скупштини.

Другу предводи Виталиј Кличко и непрестано расте, а оцјене су да је најбоља од свих опција за нову власт у случају промјене.

Трећу странку чине националисти, који су стекли популарност захваљујући успјеху њихових радикалних слогана који су имали одјека међу разочараним бирачима.

Ни два мјесеца након почетка протеста, ниједна партија није дошла до компромиса са владом, нити је понудила јасан план за будућност. Лидери три партије се тактички надмудрују да би дошли до позиције јединственог опозиционог кандидата уочи избора 2015.

Некоординисани потези су испровоцирали екстремисте коју су се сукобили са полицијом. Оцјена је да ниједна политичка група више не може да контролише нереде.

Посебан проблем "Беркут" јединице

Главни ослонац Јануковичевог режима јесу специјалне јединице "Беркут", трупе које су дио Министарства унутрашњих послова. Оне немају званичан статус, али их чине полицијски службеници обучени да угуше устанак.

Има их релативно мало, око 4 хиљаде, али су озбиљни и врло добро плаћени. Интернетом се шири велики број снимака гдје се види да припадници ове јединице пребијају новинаре и мирне демонстранте.

Занимљиво је да је војска одбила да интервениште и брани режим Јануковича.

Људи мисле да је Запад превише пасиван

Све до ове недјеље реакције из САД и других западних земаља су биле млаке. Многи демонстранти не вјерују да су ЕУ и САД спремне да помогну Украјинцима у успостављању демократских вриједности.

У локалној штампи су колале приче да је Америка пристала да да Украјину Путину у замјену за утицај САД у Сирији и осталим "врелим мјестима".

Прије два дана САД су објавиле да неће издавати визе никоме ко је учествовао у насиљу. ЕУ се оглашавала путем дипломатских саопштења, казавши да неће примијенити санкције.

Сами протести су били врло иновативни

Ако прођете кроз центар Кијева бићете шокирани како срце протеста, Трг независности (Мајдан) фунцкионише: Људи долазе из читаве Украјине на Мајдан, и доносе све што је потребно за живот у ратном стању.

Много је шатора у којима се можете одморити, теренске кухиње, бурад за гријање, болница, приватно обезбјеђење, чак и импромпту универзитет.

Алкохол није дозвољен, захтјева се строга дисциплина, а на крајевима трга су велике барикаде због могућих напада.

Про-владини медији су упорно извјештавали да су људи ту само због "америчког новца", али је очигледно да су ту због идеала и боље будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.