Деценија свјетског суда за ратне злочине

Хаг – Међународни кривични суд је основан 1. јула 2002. године, на основама Римског статута који је усвојен на дипломатској конференцији у Италији 1998. године, преносе агенције.

Суд је почео да ради у Хагу 2003. године.

До сада је 121 држава, међу којима 33 из Африке, већина европских и све јужноамеричке државе, потписало споразум о приступању овој највећој међународној судској инстанци, док неке од најмоћнијих држава свијета, попут САД и Кине, нису потписнице тог споразума, као ни још 41 чланица УН.

Земља која је потписник споразума може да износи случајеве тужиоцу МКС-а које он даље истражује, као што је то био случај са племенским вођом Томасом Лубангом, јер је Демократска Република Конго изнијела пред суд његов случај 2004. године.

Случајеве може изнети и Савјет безбједности УН, као што је то био случај прошле године са либијским лидером Моамером Гадафијем, а тужилац може сам започети истрагу уз дозволу судија, као што је то био случај са постизборним насиљем у Кенији 2007. и 2008.

У МКС-у је запослено око 700 особа из 90 земаља, а буџет за 2012. годину износи 111 милиона евра.

За десет година постојања МКС је стигао до пресуде само у случају Лубанге, који је проглашен кривим али му још није изречена пресуда.

Осим Демократске Републике Конго, тужилац је покренуо истраге у шест других земаља - Централноафричкој Републици, Обали Слоноваче, Кенији, Либији, Судану и у Уганди.

МКС је издао налоге за хапшења 20 људи, међу којима Гадафија, његовог сина Сеифа ал-Ислама и суданског председника Омара ал-Башира.

Осим Лубанге, тренутно су још четворица окривљених у притвору МКС-а, међу којима и бивши предсједник Обале Слоноваче Лоран Гбагбо, а 11 осумњичених су у бјекству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.