Дан када је “»рођен«” Владимир Путин

Москва - На данашњи дан прије 15 година Владимир Путин је први пут званично постао предсједник Русије, пошто је са мјеста премијера заменио Бориса Јељцина.

Широј свјетској јавности тада није био превише познат, а власт је преузео у тренутку када се Русија борила са тешком економском ситуацијом и страховањима од ширења безвлашћа.

Први задатак са којим се суочио била је криза у Чеченији, а већ тада је бивши агент КГБ најавио да ће федерацијом владати чврстом руком.

“Јурићемо терористе било гдје, на аеродромима, у тоалетима, погубићемо их чак и у пољским клозетима”, рекао је тада Путин.

Таква његова реторика се није свидјела западним медијима, који на почетку његовог мандата нису имали толико оштре ставове. Ипак, таквим начином иступања, Путин је стекао велико поштовање у Русији.

Његов слиједећи циљ било је суочавање са олигарсима, који су крајем ’90. година 20. вијека кроз финансијску генерисали и велику политичку моћ.

“Неки од њих су долазили у моју канцеларију и говорили ми да никада нећу бити предсједник”, рекао је недавно Путин.

Када је “средио” проблеме у својој кући, Путин се преоријетисао на спољну политику и већ у старту оставио јак утисак на лидере великих свјетских сила.

“Гледао сам га у очи, видео сам да је искрен и да може да му се вјерује. Имали смо веома добар дијалог. Могао сам да осјетим да има душу”, рекао је тадашњи предсједник САД Џорџ Буш, послије Самита у Словенији 2001. године.

Ипак, Путина су чекали велики изазови код куће, несрећа са подморницом Курск, терористички напад на школу у Беслану... Безбједносне снаге и сам предсједник су били на мети критика због тих догађаја, а као проблем који није било лако ријешити појавио се исламистички тероризам.

Са друге стране, са Запада су стизале оптужбе да Путин контролише оба дома парламента, све политичке партије, као и да притиска цивилно друштво да му се не супроставља.

Уставно ограничење да не може да има три узастопна мандата, Путин је ријешио тиме што је преузео премијерску улогу, док је предсједник постао његов сарадник, Дмитриј Медведев, и то у години коју је обеиљжила свјетска економска криза.

Путин се вратио на предсједничко мјесто 2012. године.

“Обећао сам вам да ћу појбедити. Побједио сам!”, рекао је Путин по објављивању коначних резултата избора, а већ слиједеће године Русија је остварила велики економски раст, јавни дуг је био међу најмањима на свијету, а плате и пензије су значајно порасле.

Путин је нашао начин да се то прослави, организовањем ЗОИ у Сочију, међутим, када се чинило да нема даљих препрека да Путин мирно влада, дошло је до кризе у Украјини...

Државни удар и долазак на власт проевропске струје у Кијеву, довео је до одлуке Москве да анектира Крим, што је у наредним мјесецима довело до ескалације сукоба на истоку Украјине и серије оптужби са запада да је Русија крива за хаос.

Санкције са запада су довеле руску економију на руб пропасти, али је она почела да се нормализује ове године.

Након 15 година на власти Путин је доказао једно, да му није страно да улази у сукоб са изазовима и да, углавном по правилу, из њих излази као побједник.

“Можда нашем медвједу треба да мирно сједи, да једе своје бобице и мед, можда ће тада да га оставе на миру. Али не. Они ће увијек хтјети да га ставе на ланац, а ако то ураде, уништиће му зубе и канџе”, рекао је Путин на једној од маратонских сесија питања и одговора, које редовно одржава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.