Дан Д за Британију: Резултати избора шокирали Конзервативце, тражи се оставла премијерке

Лондон - Дан послије избора у Британији донио неизвјесну политичку ситуацију. Конзервативци изгубили већину, тражи се оставка премијерке. Она је не да. Брисел у страху.

Према посљедњим информацијама, конзервативци премијерке Терезе Меј освојили су 42,4 одсто гласова на ванредним парламентарним изборима у Британији, а опозициони лабуристи 40,2 одсто.

То значи да конзервативци Терезе Меј неће моћи да имају већину у парламенту који има 650 мјеста. Према неким подацима, конзервативци ће имати 313 мјеста у парламенту, лабуристи 260, Шкотска национална партија 35, а либералдемократе 12.

На трећем мјесту су либералдемократе са 7,1 одсто освојених гласова, слиједи Шкотска национална партија са 3,1 одсто.

Стране агенције преносе да су Британци казнили Терезу Меј и да се њој "обило о главу" коцкање са расписивањем ванредних парламентарних избора. Сада са свих страна расте притисак да британска премијерка поднесе оставку. неки медији су чак на њеном мјесту видели и Бориса Џонсона некадашњег градоначелника Лондона.

Међутим, актуњелној британској премијерки за сада не пада напамет да напусти Даунинг стрит, бар тако преносе водећи британски медији, који се позивају надобро обавијештене изворе из Конзервативне партије.

Њен главни ривал, лабуриста Корбин је јутрос већ позвао премијерку да поднесе оставку јер су изборни резултати показали да је она "изгубила гласове, подршку и повјерење гласача".

Пат позиција у којој је сада Британија утицаће и на званични Брисел јер би за 10 дана требало да почну преговори о изласку Британије из ЕУ. Ко ће сада и на ком нивоу разговарати о томе, са британске стране, и да ли ће уопште доћи до тих разговора - питања су која муче Брисел.

Европски комесар Гинтер Етингер већ је рекао да није извесно да ли би преговори могли да почну 19. јуна као што је планирано додавши да ће разговори без снажног преговарачког партнера бити неизвеснији.

Из Брисела се чује и да је прерано спекулисати о томе како ће Унија реаговати на промјену у британским захтевима за повлачење, а треба и видјети да ли ће слиједећа влада у Лондону промјенити своју позицију о Брегзиту.

Када је ријеч о новој влади, кључна тачка је Брегзит. Меј има право да прва покуша да формира коалицију, мада ће са својим тврдим ставом о Брегзиту вјероватно тешко пронаћи одговарајућег партнера, наводи Ројтерс.

Мало је вјероватно да ће конзервативци и либералне демократе поново бити у коалицији без већег компромиса о централном принципу њиховог изборног програма - такође Брегзиту.

Подсјетимо, конзервативци су за потпуни раскид са ЕУ без обзира да ли може да се постигне задовољавајући договор о излазу, док либерални деморати су обећали бирачима други референдум о томе да ли прихватити договор са Бриселом.

Изборна математика не иде у прилог некој другој коалицји. Конзервативци могу традиционално да се ослоне на подршку Демократске унионистичке Партије Сјеверне Ирске која има 10 мандата, док Шкотска национална партија којој се предвиђа 35 мјеста, је у идеолошком разлазу са конзервативцима.

Са друге стране, лабуристи су најавили да ће покушати да формирају мањинску владу, а осим промјене по питању Брегзита, планирају и радикалну промјену фискалне политике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.