Да ли се сукоб Русије и САД сели у свемир: Ово је нови руски маневар

Компанија ICEYE отворено помаже Украјини, омогућавајући њеним оружаним снагама приступ сателитским снимцима руских војних објеката, укључујући аеродроме, војне луке и рафинерије нафте. Најновији маневри изазвали су забринутост независних стручњака, док их поједини руски војни аналитичари представљају као упозорење комерцијалним компанијама које подржавају Кијев.

Колико се руски сателит приближио летјелици коју користи Украјина?

Током ноћи уочи 18. октобра руски сателит „Космос-2612“ приближио се сателиту за радарско снимање ICEYE-X36, након низа маневара започетих четири дана раније. Податке које прикупљају сателити компаније ICEYE користи украјинска војска.

То није био њихов први блиски сусрет. Четири руске летјелице, „Космос-2612“, „Космос-2610“, „Космос-2611“ и „Космос-2613“, још су прољећос прилазиле истом сателиту. Раније, у фебруару, медији су извјештавали и о маневрима руских летјелица „Луч“, које су пратиле телекомуникационе сателите компанија Интелсат и Јутелсат.

Овог пута, међутим, „Космос-2612“ пришао је знатно ближе него раније. Умјесто неколико десетина километара, двије летјелице дијелиле су стотине, а могуће и свега десетине метара.

Астроном Марко Лангбрук процјењује да је у тренутку највећег приближавања, 18. октобра у 1.35 часова по Гриничу, удаљеност између сателита износила између 26 и 470 метара. Због грешака у мјерењу није могуће дати прецизнију процјену.

Барт Хендрикс, независни истраживач руског свемирског програма, рекао је за „Медузу“ да му није познат ранији сусрет на тако малој удаљености у ниској Земљиној орбити. Према његовим ријечима, у претходним случајевима сателити су остајали удаљени најмање неколико десетина километара.

Зашто су стручњацима необични руски маневри?

Хендрикса су изненадили и сложеност маневара и систематична упорност „Космоса-2612“ и других руских сателита са ознакама 2610, 2611, 2613 и 2614.

Све те летјелице, заједно са сателитом „Космос-2609“, лансиране су једном ракетом са космодрома Плесецк 16. априла.

„Сателити су потрошили знатну количину горива на ове маневре. Већ у мају било је јасно да то нису обични сателити за посматрање Земље и комуникацију, који углавном штеде гориво. Можда Русија овим најновијим заоштравањем показује способност да брзо и непредвидиво мијења орбите како би угрозила непријатељске сателите“, рекао је Хендрикс.

Такво понашање отвара питање стварне намјене ових летјелица и могућности да се њихови маневри користе за притисак на друге оператере у свемиру.

Какво је упозорење упућено компанијама ICEYE и Старлинк?

Руска војска раније је потврдила лансирање инспекцијских сателита, али је тврдила да је њихова једина намјена „праћење стања руских сателита“. Наводила је и да су такве провјере већ обављене.

Послије опасног приближавања „Космоса-2612“, руски државни лист „Росијска газета“ објавио је текст Јурија Кнутова, војног стручњака, пензионисаног пуковника и директора Музеја противваздушне одбране у Балашихи, недалеко од Москве.

Кнутов је у тексту тврдио да руске активности „не крше међународно право“ и да инспекцијски сателити представљају „средство стратешког одвраћања“.

„Русија показује своју способност да 'ослијепи' или барем идентификује изворе пријетњи. Приближавање сателиту ICEYE-X36 шаље јасну поруку: свака комерцијална компанија која своје капацитете ставља на располагање за прикупљање обавјештајних података против Русије мора бити свјесна да њене летјелице могу бити подвргнуте принудној инспекцији у орбити“, написао је Кнутов.

Према његовом тумачењу, и сателити компаније ICEYE и мрежа Старлинк, која има кључну улогу у командовању и комуникацији украјинске војске, практично су постали дио обавјештајног апарата НАТО-а.

Да ли је циљ да се други сателит примора да потроши гориво?

Кнутов, попут аналитичара Георгија Тришкина, сматра да је сврха маневара „Космоса“ била да се сателит компаније ICEYE примора на промјене путање ради избјегавања судара.

Такви маневри трошили би његове залихе горива и могли би га, према Кнутовљевим ријечима, претворити у „бескористан комад метала који ће на крају сагорјети у горњим слојевима атмосфере“.

Ријеч је о аналитичком тумачењу могућег циља руских активности.

Кнутов тврди да су руске летјелице мање рањиве на такву тактику зато што савремени инспекцијски сателити имају много веће резерве горива од својих претходника.

Према његовим ријечима, ранији модели могли су да изведу само два или три орбитална маневра прије него што би остали без горива. Новији сателити, како наводи, могу дуго остати у орбити, изводити сложена приближавања и пратити друге летјелице током дужих периода.

Да ли се сусрет могао видјети са Земље?

Најновија епизода свемирског хладног рата могла је да се посматра и са Земље.

Портал „Спејс ведер“ у понедјељак је поставио питање може ли приближавање „Космоса“ и сателита компаније ICEYE да се види двогледом или аматерским телескопом. Већ у уторак добио је потврдан одговор.

Снимак швајцарске компаније „С2А системс“ приказује обје летјелице. Сјајнији објекат напријед је радарски сателит ICEYE-X36, док је слабије видљиви објекат иза њега „Космос-2612“.

Привидна звјездана величина сателита ICEYE-X36 износи приближно седам, што значи да није видљив голим оком, али може да се уочи двогледом или аматерским телескопом.

Развијају ли и друге државе сателите за овакве задатке?

Русија није једина држава која развија инспекцијске сателите. Сличне програме имају и друге земље, посебно САД и Кина.

Ове летјелице пројектоване су да прилазе објектима у свемиру који нису предвиђени за такве сусрете, на примјер сателитима без прикључака за спајање.

Приближавање може имати различите циљеве: пресретање радио-сигнала, преглед друге летјелице, утврђивање кварова, па чак и њено уништење.

Готово све такве програме покренуле су и финансирале војске. Јавност је зато за њихово постојање често сазнавала захваљујући астрономима аматерима, који су пратили необично понашање сателита без јавно доступних каталошких података.

Од 2011. године, када су посматрачи на тај начин идентификовали амерички сателит познат под надимком Праулер, откривене су десетине других инспекцијских сателита и бројни случајеви праћења. Већина забиљежених случајева односила се на руске летјелице.

Зашто се руски сателити лакше прате од америчких?

„Медуза“ наводи да неједнак приступ подацима дјелимично објашњава зашто се међу јавно забиљеженим случајевима чешће појављују руски сателити.

Америчка војска води „Спејс-трек“, главни јавно доступни каталог вјештачких објеката у свемиру. Међутим, потпуне орбиталне податке о појединим америчким војним и обавјештајним сателитима не објављује или их објављује са закашњењем.

Пентагон је до 2018. године као повјерљиве третирао чак и податке о цивилним летјелицама које су лансиране као додатни терет заједно са војним сателитима.

Орбиталне податке руских сателита америчка војска не скрива. Због тога свако са одговарајућим знањем може на основу доступних података да прикаже њихово кретање, без потребе да их непосредно прати телескопом.

Како су САД реаговале и које програме саме развијају?

Амерички Стејт департмент је 2018. године протестовао због „веома неуобичајеног понашања“ руских сателита. Америчка војска упозоравала је и на њихове „пријетеће“ маневре и тестирање противсателитског оружја.

Вашингтон је 2024. године оптужио Москву да се припрема за распоређивање нуклеарног оружја у свемиру.

Истовремено, САД од 2014. године користе сателите програма ГССАП. То су, у суштини, инспекцијски сателити исте врсте, намијењени праћењу летјелица у геостационарној орбити.

У јуну 2026. године америчка војска лансирала је летјелице „Џакал“, коју је направила компанија „Тру Аномали“, и „Пума“, производ компаније „Рокет лаб“. Лансирање је било дио вјежбе „Виктус Хејз“, током које су увјежбавани сценарији свемирског „лова“.

Према тексту „Медузе“, Пентагон је у септембру ове године први пут признао да је у свемиру распоредио оружје, и кинетичко и некинетичко. Такав развој догађаја указује на наставак напетости у Земљиној орбити.

Инспекцијски сателити развијају се и за потпуно цивилне задатке. Један примјер је летјелица „Линк“, која је требало да покуша спасавање свемирског телескопа „Свифт“, али је њена мисија завршена неуспјехом.

Шта би руски сателити могли да ураде сљедеће?

Даљи развој догађаја у великој мјери зависи од количине горива која је остала руским сателитима. Уколико га имају довољно, могли би да наставе маневре око летјелица компаније ICEYE.

Према Лангбруковим подацима, „Космос-2612“ је до поднева 21. октобра престао да се удаљава од своје мете и задржавао се на удаљености од приближно 480 километара.

Хендрикс упозорава да потјера можда није завршена и да би „Космос-2612“ могао поново да приђе ако има довољно горива.

Указао је и на још четири руска сателита лансирана заједно с њим: „Космос-2610“, „Космос-2611“, „Космос-2613“ и „Космос-2614“. Они се крећу сличним орбитама и вјероватно имају исти задатак.

Према његовој процјени, потенцијалне мете могли би бити и ICEYE-X36 и ICEYE-X37.