Да ли је смртна казна на самрти?

Посљедње погубљење у САД личило је на хорор. То ће можда значити крај смртне казне у Америци, једној од посљедњих индустријских нација у којима се уопште примењује смртна казна, пише њемачка штампа.

„Поново је једно погубљење у Сједињеним Државама прошло невјероватно сурово", пише Шпигел онлајн. У Оклахома Ситију је Клејтон Дерел Локет читава 43 минута умирао у мукама. Нови коктел – који се састоји од анестетика, средства за опуштање мишића и отрова – није дејловао. При пуној свијести се осуђеник грчио, шкргутао зубима и мрмљао. На крају је погубљење прекинуто, али Локет је умро од инфаркта. „Хорор-егзекуција поново је покренула расправу о смртној казни у САД", пише даље Шпигел. Противници овакве казне покренули су низ протеста, док присталице – као и увијек у оваквим приликама – подсјећају да је Локет учествовао у отмици и силовању двије жене, послије чега је једна жива покопана и тако убијена. Из америчке владе кратко су рекли да погубљење није испунило хумане стандарде. Критичари се питају како уопште убијање може бити хуман, пише Дојче Веле.

Њемачка штампа оштро критикује бастион западне демократије. „43 минута трајала је мучна самртна борба Клејтона Локета, 43 минута који ће можда значити крај смртне казне у Америци, једној од посљедњих индустријских нација у којима се уопште примјењује смртна казна", пише Нордвест цајтунг из Олденбурга. „Већ деценијама опада подршка за егзекуције. Још само 55 одсто Американаца подржава смртну казну – то је и даље већина, али након посљедње катастрофе питање је колико ће већина потрајати."

Коментатор листа Зидвест пресе (Улм) није тако оптимистичан. Пише да је довољан један поглед у амерички Устав да се увиде размјере грозоте. „Члан осам забрањује сваку форму окрутне и необичне казне. Развучено убијање једног човјека несумњиво спада у такву групу, без обзира на питање његове кривице за неки злочин. Дебата ипак стоји на мртвој тачки јер је овдје надлежна свака од 50 савезних држава. У многима и даље важи мото око за око, зуб за зуб. Можда ће власти неких држава поново размислити, али осјетних напредака неће бити." Тренутно је оваква казна укинута у 18 америчких држава, а дозвољена у 32.

О теми пише и мадридски лијеволиберални лист Ел Паис. „Убијање људи по налогу државе не може бити инструмент цивилизованог правосуђа. Посљедња егзекуција у САД показује колико је важно поново покренути дебату о овој форми легализованог убијања. Није реално да се у скорије вријеме у читавим Сједињеним Државама забрани смртна казна. Али треба подржати иницијативе које утичу да све мање Американаца подржава ову праксу. Дугорочно је, међутим, неопходно да САД уђу у велику групу земаља у којима је смртна казна забрањена или се не спроводи. У супротном Запад неће имати морални ауторитет да приговара земљама попут Кине, Ирана или Саудијске Арабије због честог посезања за смртним казнама", закључује шпански лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.