Да ли је Моралеса срушио Србин?

B92
Да ли је Моралеса срушио Србин?

Прије него што је Моралес побегао у Мексико, “највећи српски извозни политички бренд” “Канвас” као да се похвалио улогом у “увођењу демократије”, пише Спутњик.

Поједини медији у Србији, али и у региону, објавили су фотографију Срђе Поповића, вође “Канваса”, српске невладине организације која је проистекла из покрета “Отпор”, са једном боливијском, невладином активисткињом, наовди даље Спутњик.

То није први пут да се српска невладина организација помиње у “успостављању демократије” након пада неког режима.

Спутњик истиће да су контактоирали Поповића за коментар, али он није желио да разговара са новинаром тог портала.

С друге стране, сценариста и режисер Борис Малагурски, који је, снимајући своје филмове, истраживао ситуацију у Латинској Америци, каже за Спутњик да нема сумње да су Срђа Поповић и “Канвас” умјешани у војни пуч који се десио у Боливији и додаје да је Поповић умјешан “готово свуда, ако не и свуда” у свијету гдје се Америка мијеша у унутрашње послове суверених земаља.

Он је рекао да се Поповић “умијешао” у државама попут Украјине, Грузије, односно “свуда где се могла видети песница 'Отпора'“. “Они су, нажалост, после свргавања Милошевића, које је спроведено уз помоћ ЦИА и западних обавештајних структура, одлучили да то брендирају и да по свету извозе револуцију као бизнис”, каже Малагурски.

“Када је реч о Боливији, војска је после демократских избора натерала демократски изабраног председника да поднесе оставку и питање је да ли ће се нови избори расписати након овог 'демократског пуча' и да ли ће они бити стварно слободни”, оцијењује Малагурски.

Историчар доктор Чедомир Антић, један од лидера студентских протеста 1996. и 1997. године, каже да људи попут Срђе Поповића не представљају наслијеђе студентских протеста из деведесетих и подсећа да је он био активиста Демократске странке, који је постао активан у “Отпору” тек кад је “Отпор” постао народни покрет.

Антић додаје да је “Отпор” почео дјеловањем једне групе студената која је хтјела да се супротстави режиму на факултетима, да би убрзо прерастао у народни покрет, који је послије 1999. године почео да прима велики новац из САД и ЕУ.

“То је било легитимно у Милошевићевој Србији, зато што је Милошевић приграбио сав новац од Савеза комуниста Србије и ССРН-а за своју партију, док је опозицију оставио, практично, на просјачком штапу”, сматра Антић.

“'Отпор' је поражен на изборима 2003. године, кријући се иза Чедомира Чупића и још десетак наших професора. Онда је Поповић направио ту организацију”, каже Антић.

Такође, сматра Антић, питање је да ли Србији уопште треба тако нешто, јер Србија је одувијек била уточиште слободнима и подржавала је Гарибалдија када су велике силе хтјеле да га прогласе терористом, у ондашњем смислу те ријечи.

“Имамо ситуацију где се такви људи представљају као борци за слободу, што они нису”, истиче Антић и додаје да су они борци за једну страну у великом сукобу који траје, а то је страна која прихвата демократију само када одговара њеним империјалним циљевима, и то је страна која је бомбардовала Србију.

Иако Антић сматра да су љевичарске владе у Латинској Америци донијеле више штете него користи, оне су, ипак, одраз демократске воље народа тих земаља, а уз то нису повеле ни свјетски рат нити су напале икога или иницирале тероризам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана