Свијет
Фото: AA
Израел троши рекордне своте на ратове у Гази, Либану и Ирану – државни издаци су већи за 21%, порези расту, економија под притиском.
Може ли држава дугорочно финансирати рат на више фронтова?
Рат је скуп. Осим разарања, личних трагедија и погинулих, он изискује голема средства за куповину и мобилизацију опреме.
Губи се и радна снага, што и Израел – и његова економија – осјећају на више страна.
Од напада милитантне исламистичке групе Хамас на Израел 7. октобра 2023., израелска војска интензивно ратује у Појасу Газе. Након тога су услиједили израелски ваздушни напади на Либан као одговор на прекограничне нападе ракетама и дроновима које је извела група Хезболах.
Прошле недјеље Израел је извео нападе дубоко у унутрашњост Ирана с циљем онеспособљавања његових нуклеарних капацитета.
Због свега тога израелска економија трпи озбиљан притисак. Многи припадници резерве позвани су у војску и морали су привремено напустити своја радна мјеста. Истовремено су поништене радне дозволе за бројне Палестинце, а прелазак граница за њих постаје све тежи.
Због тога је све теже попунити радна мјеста.
У априлу је незапосленост у земљи износила 3%, што је знатно мање у односу на 4,8% у 2021.
Огроман новац за војску У исто вријеме војни су издаци снажно порасли. Према извјештају Стокхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ) из априла 2024., израелски војни издаци порасли су за 65% и досегли око 40,4 милијарде евра.
Тиме су војни издаци досегли 8,8% БДП-а – највише на свијету након Украјине.
Буџет за 2025. предвиђа укупну државну потрошњу од 756 милијарди израелских шекела (око 187 милијарди евра), што је 21% више него претходне године. Биће то највећи буџет у израелској историји и укључује око 33,5 милијарди евра за одбрану, наводи The Times Of Israel.
Итаи Атер, професор економије на Универзитету у Тел Авиву, каже да је рат тренутно "врло скуп" и да постоји "велика неизвјесност у погледу блиске и далеке будућности". "Војни трошкови, и у офанзиви и у дефанзиви, изузетно су високи. То ће засигурно утицати на буџет, дефицит, БДП и израелски дуг", рекао је Атер за ДW.
Трошкови су доста високи. Током посљедњих 20 мјесеци многи су Израелци провели стотине дана у резервним јединицама. Други су морали напустити домове уз границу, што је драстично пореметило њихове животе. И социјалне службе су под притиском.
Од напада прошлог петка многи нису радили, укључујући оне запослене у индустрији, трговини, технологији и образовању, каже Атер. Редовни комерцијални летови из и према Израелу тренутно су обустављени. Авиокомпаније су повукле своје авионе, а затворен је ваздушни простор изнад већег дијела Блиског истока.
Нема друге него већи порези Како би ублажила финансијски терет, израелска влада повећала је порезе. Порез на додату вриједност (ПДВ) за већину роба и услуга порастао је са 17% на 18% почетком године. Повећани су и здравствени допринос који се одбија од плата запослених, као и доприноси за национално осигурање.
Израелска економија је протеклих годину и по дана трпјела, но показала се "изненађујуће отпорном", каже Бењамин Бентал, професор емеритус економије са Универзитета у Хаифи.
И док су туризам, индустријска производња, грађевина и пољопривреда претрпјели губитке, сектори попут високе технологије, одбране и трговине храном остали су стабилни. У 2024. израелска економија је остварила приходе веће од 470 милијарди евра, надмашивши претходне године.
Бентал истиче стални успјех сектора високе технологије и чврстину тржишта рада које је "најнапетије досад". Нису се до сад оствариле нити пријетње како би Хезболах или Иран могли напасти кључну енергетску и интернет инфраструктуру па су и пословне активности углавном неометане.
Технолошка велесила Није случајно што се Израел сматра технолошком силом. Тај сектор запошљава 12% укупне радне снаге и учествује са око 25% читавог пореза на доходак захваљујући високим платама у том сектору, наводи америчка инвестициона банка Јеффериес.
Технолошки производи и услуге чине 64% израелског извоза и око 20% БДП-а, преноси Банкар.ме.
Но према извјештају Израелске агенције за иновације из априла, број запослених у том сектору стагнира од 2022. године. Године 2024. број домаћих запосленика у високој технологији смањио се први пут у деценији, док је истовремено порастао број оних који селе у иностранство на дужи период.
Тренутно те компаније још увијек запошљавају око 390.000 људи унутар Израела и додатних 440.000 изван земље. Ту је и бојазан како би виши порези могли натјерати такве компаније и њихове запослене да оду из Израела.
Шта ће бити сутра?
Највећа непознаница тренутно је осјећај големе неизвјесности што доноси будућност у Израелу и региону. То утиче на раднике, послодавце и улагаче.
"Ипак, ако погледате берзу и курс, чини се да су улагачи оптимистични – вјероватно очекују скори крај рата, уклањање иранске нуклеарне пријетње и опоравак економије", каже Атер.
За инвеститоре су краткорочни ризици порасли, но стварни учинак зависи од тога колико ће војни сукоби трајати и како ће завршити.
"Алтернативни сценарио, у којем улазимо у дуготрајни исцрпљујући рат с Ираном, такође је могућ"", рекао је Атер.
"У том случају израелска економија вјероватно неће напредовати".
Гледајући унапријед, Атер сматра да безбједносна ситуација генерално, а израелско-палестински сукоб посебно, остаје један од највећих дугорочних економских изазова за земљу.
Уз те напетости, упозорава и на важност праћења унутрашњих друштвених подјела те реформе правосуђа и њеног утицаја на демократске институције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
