Да ли ће након 15 мјесеци рата Израел и Хамас закопати ратне сјекире

Вељко Зељковић
Да ли ће након 15 мјесеци рата Израел и Хамас закопати ратне сјекире

БАЊАЛУКА - Уколико дође до потписивања нацрта споразума о примирју између Израела и Хамаса то, нажалост, неће заувијек ријешити вишедеценијски конфликт и допринијети опадању екстремизма на Блиском истоку, али ће бар прекинути тренутну агонију у којој цивили највише гину и страдају.

Каже ово Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације, наводећи да се на овај начин не завршава сукоб Израела и Палестинаца дуг више од једног вијека, истичући да је овај оставио најдубље ожиљке, али и посљедице које ће осјетити најмање једна генерација људи са тих простора.

Мишљења је и да би споразум о примирју између ове двије зараћене стране, а за који је из Вашингтона поручено да је уз посредовање Катара и Египта усаглашен и постигнут, требало посматрати у контексту преговора нове америчке администрације и Русије о Украјини и завршетка овог вишегодишњег сукоба. Сматра да је најављени споразум, који би уколико га одобри и израелска влада требало да ступи на снагу 19. јануара, само један од каменчића у мозаику нове подјеле моћи и власти на глобалном нивоу.

То би, како каже, довело до затварања тог круга, поготово због догађаја у вези са Сиријом, који су осигурали одређене стратешке интересе Израела када је у питању Голанска висорован и Хезболах.

Како је саопштено из Вашингтона, али и Тел Авива, након 15 мјесеци сукоба у Гази, постигнут је прелиминарни споразум о прекиду ватре и ослобађању талаца. Иако је јуче израелска влада исти требало да ратификује, до тога ипак није дошло. Штавише, на одређеним дијеловима је дошло до интензивирања ратних акција. Из кабинета израелског премијера Бењамина Нетанијахуа је напрасно саопштено да он ипак неће сазвати састанак на ком би једина тачка дневног реда било поменуто примирје са Хамасом. Ова одлука је појашњена тиме што се Хамас наводно противи једном дијелу споразума који би омогућио Израелу право вета на пуштање одређених палестинских затвореника. Тим поводом се огласио и сам Нетанијаху, наводећи да Хамас покушава да диктира који палестински затвореници ће бити ослобођени. Високи званичник палестинске групе Хамас, Изат ел-Решик је демантовао ове наводе, поручујући да је та група посвећена постизању споразуму о примирју.

Да ипак неће све ићи баш глатко могло се видјети након што је најмање 70 особа погинуло, а око 200 повријеђено током израелских ваздушних напада на Газу и то само неколико сати након што је постигнут споразум о примирју и ослобађању талаца. Поред тога, како наводе поједини израелски медији, постоје још многе спорне тачке које би могле минирати постигнути договор. Једно од спорних питања је и ко ће управљати појасом Газе. Израел инсистира да сваки трајни споразум о примирју мора да уклони Хамас са власти. Исти медији упозоравају да чак и ако Нетанијаху на крају и дефинитивно пристане на мировни процес са Хамасом, можда неће успјети да у то убиједи и све коалиционе партнере, односно остатак свог кабинета. Министри финансија и националне безбједности Безалел Смотрич и Итамар Бен-Гвир већ су запријетили подношењем оставки уколико буду прихваћени сви услови споразума о примирју са Хамасом.

Израелски медији објавили су да највеће заслуге за покушаје окончања овог рата припадају специјалном изасланику новоизабраног америчког предсједника Стивену Виткофу. Лист "Тајмс оф Израел" наводи да је Виткоф убиједио Нетанијахуа да прихвати кључне тачке без којих договор није био могућ. Шеик Мохамед бин Абдулрахман ал Тани открио је да је споразум постигнут у главном граду Катара, Дохи, након недјеља напорних преговора. Прва фаза споразума, која ће трајати шест недјеља, подразумијева ослобађање 33 заробљеника, укључујући дјецу, жене, жене војнике, мушкарце старије од 50 година те рањене и болесне, као и постепено, дјелимично повлачење израелских војних снага. Израелска војска ће почети да се повлачи из одређених дијелова, али ће остати дуж границе Газе и Египта, познате као Филаделфи коридор. Израел би у том периоду и даље одржавао тампон зону унутар Газе, дуж границе са Израелом, чија је ширина била једна од крајњих препрека у преговорима. Ова фаза такође укључује моментални повратак расељених лица из јужне Газе на разорени сјевер.

Током друге и треће фазе прекида ватре требало би да се обави размјена и ослобађање преосталих талаца и заробљеника. Борци Хамаса за које је Израел закључио да су учествовали у нападу 7. октобра 2023. године неће бити пуштени из затвора. У овом периоду преостале израелске снаге требало би да се у потпуности повуку из окупираних дијелова Газе. Под њиховом контролом требало би да остану само тампон зоне широке 800 метара на источној и сјеверној страни Газе. Трећа фаза подразумијева велики план реконструкције Газе под надзором Египта, Катара и УН.

Рат је покренуо напад Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023, у ком је погинуло око 1.200 људи, а још 251 талац је одведен у Газу. Израел је покренуо војну офанзиву у Гази да би уништио Хамас из одмазде. Закључно са 14. јануаром, министарство здравља Газе које води Хамас тврди да је у борбама погинуло више од 46.640 људи.

A person sitting on a ledge in a destroyed cityDescription automatically generated

Рат у Гази имао је до сада огромне посљедице широм Блиског истока. Није, како су се многи плашили, довео до општег рата у региону, али јесте до геостратешког преокрета. Хамас још може да се бори, али је сјенка некадашњег покрета. Бењамин Нетанијаху, израелски премијер и његов бивши министар одбране Јоав Галант, оптужени су за ратне злочине пред Међународним судом правде.

Након што се либански покрет Хезболах укључио у рат у Гази, поражен је у израелској офанзиви. Тај фактор је довео до пада режима Башара ал-Асада у Сирији. Иран и Израел су директно напали једни друге и ослабили Иран.

Хути у Јемену су зауставили већи дио бродова између Европе и Азије који су пролазили Црвеним морем - остаје да се види да ли ће одржати обећање да ће зауставити нападе послије прекида ватре у Гази.

Абрахамов споразум

Новоизабрани амерички предсједник Доналд Трамп изјавио је да ће споразум о прекиду ватре у Гази искористити као замах за проширење Абрахамовог споразума, који је нормализовао односе Израела с неколико арапских земаља, а потписан је уз подршку САД током његовог првог мандата. То се прије свега односи на Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Мароко и Судан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана