Ћутња о астрономским дуговима САД

Понеко га и помене, али без рачунице како да се он смањи.

Доналд Трамп се обилато хвали своји предсједничким способностима. Још прије ступања на дужност најављивао је да ће потпуно уклонити америчке дугове, ако постане предсједник. За осам година је намјеравао да “елиминише” незамисливо брдо дугова од 19 билиона долара.

Али, његов биланс након готово четири године у Бијелој кући је мршав: ријетко је неки предсједник трошио тако пуно новца као Доналд Трамп.

Умјесто смањења дугова, они се стално повећавају. То показују најновији подаци америчке конгресне установе ЦБО. Откако је на власти Трамп, обавезе САД су повећане за 2,5 билиона долара. Расте и дефицит у државним благајнама. Само у прва четири мјесеца нове фискалне године дефицит је за 25 одсто већи него прошле године, каже америчко министарство финансија.

Затровани поклон

За то је криво прије свега Трампово снажно смањивање пореза. Свој пакет је 2017. представио као “Божићни поклон средњем слоју”. Али, управо то му се сад враћа као бумеранг.

У говору о стању нације почетком фебруара предсједник ни ријеч није утрошио на забрињавајуће високе дугове. Ни у нацрту новог буџета нема говора о штедњи. Истина, Трамп жели да смањи државне издатке з наредних десет година за 4,4 билиона долара. Али истовремено би требало да порасту издаци за војску, свемирске летове и изградњу зида према Мексику.

И кандидати демократа који би у новембру хтјели да изађу на црту Трампу на предсједничке изборе суздржани су кад се ради о проблему великих дугова САД.

Још у првом телевизијском сучељавању прошле године ни један од седамнаесторо демократских кандидата није се усудио да проговори о великом задужењу. Током четири сата расправе ни један пут није се чуо појам “дефицит”. А дугови америчке државе споменути су само једанпут.

Ни демократе немају непресушни извор новца

“Просјечан Американац се јако мало занима за дугове САД”, каже Вилијам Хогланд из вашингтонског труста мозгова Бипартисан Полицy Центер. Економски раст посљедњих година довео је грађане у повољан положај јер, с обзиром на ниске камате и рекордну запосленост, једва да осјећају нешто од терета државног задужења.

“Зашто би демократе спомињале тако осјетљиву тему и рискирали своју главу”, пита се Хогланд, који је три деценије савјетовао Сенат о буџету.

Шта више од државног буџета занима Американце показало је прошле године велико истраживање центра Пју. За 70 одсто испитаника је најважнија тема економска снага САД. Следе теме као што су образовање, трошкови здравственог система и борба против тероризма. На дну су климатске промене и војска. Дефицит државног буџета тек мање од половине људи сматра једним од приоритета.

Демократска љевица уто привлачи бираче обећањем здравственог осигурања за све. Но кандидати као што су Берни Сандерс и Елизабет Ворен немају разрађене идеје како то финансирати. Рачуна се да би такво осигурање у идућих десет година стајало око 34 билиона долара, прогнозира Институт Урбан.

Нови порез за богаташе, какав захтјева Ворен, могао би да покрије дио трошкова. “Али, финансијски бисмо у најбољем случају били у истом стању као и сада”, каже Хогланд.

Дугови не брину ни Трампа ни Сандерса

Ипак, шест од преосталих једанаест демократских кандидата сматра својим задатком стабилизацију или чак смањење дугова у првом мандату, пише Вашингтон Пост. Но, према анализи тог листа, нико не каже како би то требало смањити дугове.

Бивши потпредсједник Џозеф Бајден каже додуше да ће се ухватити у коштац с тим проблемом, али истовремено обећава инвестиције у запошљавање и локалне самоуправе. Миљеник берзе Мајкл Блумберг каже да ће његова влада преузети финансијско-политичку одговорност тако што ће “подстицати инвестиције” и “више опорезовати” оне који више зарађују. Али, прецизнијих рачуница о томе нема.

Ни од умјерене сенаторке Ејми Клобучар се не чује пуно. Она само обећава да жели да стабилизује стопу задужења.

Конкретнији није био ни Пит Бутиџиџ кад се у једном говору прошле седмице изјаснио за смањење дугова. Ипак, он би код бирача могао још да има највише успјеха са овом темом, каже Хогланд.

Јер Бутиџиџ представља младу генерацију која би на својој кожи могла да осјети посљедице данашњег астрономског задуживања САД. “Генерација Трампа, Бајдена и Сандерса неће морати о томе да размишља”, закључује Хогланд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.