CNN: Талибани сjеде на 1.000 милијарди $ вриједном рудном богатству

ЛОНДОН- Муњевито талибанско заузимање Авганистана двије деценије након америчке инвазије на ту земљу, покренуло је политичку и хуманитарну кризу, а безбједносни стручњаци се питају шта ће се догодити са огромним неискоришћеним рудним богатством те земље.

Авганистан је једна од најсиромашнијих нација на свијету, међутим, амерички војни званичници и геолози су 2010. године открили да земља, која се налази на раскрсници централне и јужне Азије, „сједи“ на налазиштима минерала вриједним скоро 1.000 милијарди долара, што би могло драматично промијенити њене економске изгледе, преноси CNN.

Залихе минерала попут гвожђа, бакра и злата раштркане су по провинцијама. Ту су и минерали ретке земље и, можда најважније, оно што би могло бити једно од највећих свjетских налазишта литијума - битне компоненте за пуњиве батерије и друге технологије од виталног значаја за рjешавање климатске кризе.

-Авганистан је свакако један од региона најбогатијих традиционалним племенитим металима, али и металима потребним за економију у развоју 21. Вијека - рекао је Род Шоновер, научник и стручњак за безбедност који је основао групу „Еколоџикал фјучерс груп“.
Безбједносни изазови, недостатак инфраструктуре и озбиљне суше спријечили су експлоатацију највреднијих минерала у прошлости, што се, како оцјењује CNN, вjероватно неће ускоро промијенити ни под контролом талибана.

Ипак, постоји интересовање земаља, укључујући Кину, Пакистан и Индију, које би могле покушати да се ангажују упркос хаосу.

-То је међутим велики знак питања - рекао је Шоновер.

Чак и прије него што је амерички предсједник Џо Бајден најавио да ће повући америчке трупе из Авганистана, постављајући тако предуслове за повратак талибанске контроле, економски изгледи те земље били су слаби.

Процјењује се да је до 2020. године, око 90 одсто Авганистанаца живело испод нивоа сиромаштва, док је Свјетска банка, у свом посљедњем извјештају о тој земљи, објавила да је та економија и даље крхка и зависна од помоћи.

-Развој и диверзификација приватног сектора ограничени су несигурношћу, политичком нестабилношћу, слабим институцијама, неадекватном инфраструктуром, широко распрострањеном корупцијом и тешким пословним окружењем - наводи се у извјештају Свјетске банке из марта.

Многе земље са слабим владама пате од такозваног „проклетства ресурса“, у којем напори за искоришћавање природних ресурса не доносе користи локалном становништву и домаћој економији.

Упркос томе, открића о рудном богатству Авганистана, која су заснована на ранијим истраживањима које је спровео Совјетски Савез, понудила су велика обећања.

Потражња за металима као што су литијум и кобалт, као и елементима ријетке земље, попут неодима, све је већа јер многе земље настоје да пређу на електричне аутомобиле и друге чисте технологије како би смањиле емисију угљеника.

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) саопштила је у мају да се глобалне залихе литијума, бакра, никла, кобалта и елемената ријетке земље морају драстично повећати или свијет неће успјети у свом покушају да се избори са климатском кризом.

Три земље - Кина, Демократска Република Конго и Аустралија - тренутно чине 75 одсто глобалне производње литијума, кобалта и метала ријетке земље.

Просјечан електрични аутомобил захтијева шест пута више минерала од конвенционалног аутомобила, према ИЕА.
Литијум, никл и кобалт су кључни за батерије. Електроенергетске мреже такође захтијевају огромне количине бакра и алуминијума, док се елементи ријетке земље користе у магнетима потребним за рад ветротурбина.

Америчка влада је наводно процијенила да би се налазишта литијума у Авганистану могла мјерити са онима у Боливији, где се налазе највеће светске познате резерве.

-Да је Авганистан имао неколико година мира, што би дозволило развој његових минералних ресурса, у року од једне деценије је могао постати једна од најбогатијих земаља на том подручју - рекао је Мирзад из америчког Геолошког завода за магазин „Сајенс“ 2010. године.

Међутим, тај мир никада није стигао, а већина рудног богатства Авганистана остала је у земљи, рекао је Мосин Кан, виши сарадник у Атлантском савету и бивши директор Међународног монетарног фонда за Блиски исток и централну Азију.

Иако је било експлоатације злата, бакра и гвожђа, експлоатација литијума и минерала ријетких земаља захтева много већа улагања и техничко знање, као и вријеме.

ИЕА процјењује да је у просјеку потребно 16 година од открића налазишта да би рудник започео производњу.

Тренутно, минерали у Авганистану генеришу само милијарду долара прихода, рекао је Кан, процјењујући да се 30-40 одсто губи због корупције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.