Фото: CNN: Расцијеп ЕУ на осовини Берлин-Париз 2017.
Њујорк - Док се Доналд Трамп припрема за Бијелу кућу, а Тереза Меј за Брегзит, Европску унију 2017. очекује суочавање са посљедицама овогодишњих политичких потреса.
Након свега би се Њемачка могла наћи у улози усамљеног лидера.
Ренационализација политике, односно одбијање глобализације и међународне сарадње, које су карактерисали поредак послије 1945. године, постали су све популарнији.
Како наводи ЦНН, Европска унија посрће. Италијански премијер Матео Ренци ће вјероватно изгубити подршку на референдуму о уставној реформи који се одржава за викенд, што ће скоро сигурно довести до његове оставке и успона антиевропских странака у Италији.
У Аустрији ће, како се чини, нови предсједнк постати Норберт Хофер из крајње десничарске Слободарске партије (ФПО).
Герт Вилдерс, из антиисламске и антиевропске Партије слободе у Холандији који је позивао на Европско патриотско прољеће и обећао да ће Холандија опет "бити велика", могао би да побједи на парламентарним изборима на прољеће слиједеће године.
Ипак, како се наводи, Европска унија највише страхује од избора у двије највеће чланице - Њемачкој и Француској.
Покретачи европске интеграције Париз и Берлин сада се суочавају са популистичком крајњом десницом у виду Националног фронта и Алтернативе за Њемачку, мада је мало вјероватно да би они могли да побједе на изборима.
Међутим, више од популизма, Европској унији прети растућа "шизма" у њемачко-француској осовини, а због различитог правца у којем се крећу Париз и Берлин, свака стратешка дугорочна визија за ЕУ скоро да је немогућа.
Француска се окреће себи, остављајући Њемачку саму на челу ЕУ - што је још тежи задатак због чињенице да Британци одлазе.
Републикански кандидат у Француској Франсоа Фијон највјероватније ће се суочити са Марин Ле Пен из Националног фронта, коју ће вјероватно побједити.
У Њемачкој се очекује побједа Ангеле Меркел за четврти канцеларски мандат, када ће доспјети под притисак не само домаћих бирача, већ и међународне заједнице, да је "посљедња бранитељка" умјерене либералне демократије и глобализације.
И док се сви окрећу себи, Њемачка ће се наћи на позицији коју никад није жељела - да покуша сама да води Европу. А изазови су бројни - Брегзит, Русија, Турска, мигранти, криза еврозоне и непредвидљиви Доналд Трамп, закључује се у анализи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.