Чланице ЕУ ће одлучити о евентуалним мјерама према Србији

БРИСЕЛ - Како ће ЕУ реаговати на одлуку Србије да се у овом тренутку не усклади с европским санкцијама уведеним Москви и да ли ће то за посљедицу имати успоравање процеса приступања, зависи на првом мјесту од одлуке земаља чланица, кажу у Европској комисији.

На свакодневна питања албанских новинара да ли ће Србији бити уведене санкције због неусклађивања са мјерама ЕУ према Русији, у Бриселу понављају да је обавеза земаља кандидата да се "постепено", током приступног процеса, ускладе са политиком ЕУ и одлукама у оквиру Заједничке спољне и безбједносне политике ЕУ.

Објашњавају, међутим, и да не постоји правни основ на основу ког би ЕУ могла да санкционише Србије због неусвајања санкција против Москве.

"Одлука о сљедећим корацима земаља у приступном процесу, конкретно о отврању поглавља и кластера, јесте у рукама земља чланица. Оне ту одлуку доносе на основу извјештаја Европске комисије о проширењу", каже портпаролка ЕК Ана Писонеро.

Према њеним ријечима, ЕУ и даље чини напоре са земљма кандидатима али и свим другим партнерима да им објасни зашто су уведене санкције и зашто је важно да се смањи снага "ратне машинерије која је на располагању Кремљу”.

Србија према Преговарчком оквиру који су усвојиле све земље чланице, а којим се руководи Европска комисија у приступном процесу, нема обавезу да се стопроцентно усклади са спољном и безбједносном политиком ЕУ све до њеног уласка у чланство.

Истовремено, у Бриселу оцјењују да је тренутна ситуација на европском континенту ”без преседана још од крај Хладног рата” и да самим тим очекивања од Србије превазилазе усвојене правне норме.

Овакав став првенствено заступају земље чланице које се директно осјећају угроженим руским поступцима, као што су балтичке земље, али и земље које су раније имале тврде позиције по питању приступног процеса.

У радним тијелима Савјета ЕУ тренутно се ради на усаглашавању позиција за отварање кластера 3 са Србијом, а у дипломатским изворима напомињу да, уколико се у наредних пар мјесеци не промијени ситуација у Украјини, али првенствено позиција Београда, неке од чланица би могле да блокирају отварање кластера очекивано у јуну.

Оваковој ситуацији треба додати и чињеницу да у ЕУ нема претјераног ентузијазма за убрзање процеса проширења било када је ријеч о Источним парнерима или земљама Западног Балкана.

Када је ријеч о Црној Гори, која се стопроцентно ускалђује са спољнополитичким одлукама ЕУ, у Бриселу кажу да ”поздраваљу и цијене јасне позиције Подгорице”, али и нагалшавају да очекују да у пракси виде оно на шта се Подгорица обавезала, а то је примена санкција према Русији.

”Врло цијенимо конзистентно и стопроценто услађивање Црне Горе са ЕУ спољном политиком. Имплементација је на националним властима гдје очекујемо робусну примену и брзо усвајање релевантних одлука у складу са досадашњим резутатима Црне Горе и у складу са њиховим снажним ставом у одбрани међународног права и територијалног интегритета и суверенитета Украјине”, каже портпарол ЕУ, Петер Стано.

Када је у питању Турска, која је земља кандидат а није увела санкције против Москве, у Бриселу похваљују ангажман Анкаре наводећи да је она много учинила у области дипломатије и посредовања у украјинском сукобу.

Стано каже да се о оправданости и значају санкција према Москви разговара са широм међународном заједницом, за коју каже да ”нема правну обавезу као земље кандидати од којих се очекује да постепено усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ”, али да се и оне позивају и охрабрују да предузму исте или сличне мјере према Москви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.