Цијене хране у свијету у априлу коначно благо опале

РИМ - Свјетске цијене прехрамбених производа благо су се спустиле у априлу са рекордног нивоа претходног мјесеца, вођене скромним падом цијена биљних уља и житарица, објавила је данас Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Индекс глобалних цијена хране, који израчунава ФАО, износио је у априлу у просјеку 158,5 поена, што је пад од 0,8 одсто у односу на највиши ниво забиљежен у марту, наводи се у извјештају објављеном на веб сајту ове агенције УН са седиштем у Риму.

ФАО је ревидирао навише мартовски индекс цијена хране на 159,7 поена са првобитно објављених 159,3 бода.
Ипак, глобалне цијене хране у корпи пет прехрамбених производа чије мјесечне промјене прати ФАО и даље су за 29,8 одсто више него у априлу 2021.

Цијене биљних уља су у априлу пале на свјетским тржиштима за 5,7 одсто, чиме је неутралисана скоро трећина њиховог раста регистрованог у марту, јер је ограничење тражње гурнуло цијене палминог, сунцокретовог и сојиног уља наниже.

Неизвјесност у погледу расположивог извоза из Индонезије, водећег свјетског извозника палминог уља, била је ограничавајући фактор за јачи пад глобалних цијена ове сировине.

-Мали пад цијена је добродошло олакшање, посебно за земље са ниским приходима које се боре с мањком хране, али су цијене и даље близу недавних највиших нивоа, што одражава упорно напрегнуту тржишну ситуацију с понудом и потражњом и представља изазов за глобалну прехрамбену сигурност за најугроженије - навео је главни економиста у ФАО Максимо Тореро Кулен.

Глобалне цијене житарица су прошлог мјесеца склизнуле за 0,7 процентних поена, чему је највише допринио пад свјетских цијена кукуруза од 3,0 одсто.

Међународне котације пшенице су, под снажним утицајем континуиране блокаде лука у Украјини и забринутости око стања усјева у Сједињеним Америчким Државама, порасле за 0,2 одсто, а њихов јачи пораст ублажен је већим испорукама из Индије и извозом из Руске Федерације него што се очекивало.

Пиринач је на глобалном тржишту у априлу био за 2,3 одсто скупљи у односу на март, због снажне потражње из Кине и са Блиског истока.

Цијена шећера је такође забиљежила раст за 3,3 одсто, подстакнута поскупљењем етанола и забринутошћу због кашњења почетка жетве 2022. у Бразилу, највећем свјетском извознику шећера.

Свјетске цијене меса су ојачале у априлу за 2,2 процента на мјесечном нивоу, достижући нов рекорд, пошто су порасле котације живинског и говеђег меса. На цијене живинског меса утицао је прекид извоза из Украјине и ширење епидемије птичјег грипа на сјеверној хемисфери. Насупрот томе, овчије месо је незнатно појефтинило.

Што се тиче млијечних производа, њихове цијене су у просјеку порасле за 0,9 процената, због константно недовољне глобалне понуде, пошто је производња млијека у западној Европи и Океанији наставила да се креће испод уобичајених сезонских нивоа. Највише су скочиле светске цене путера, под утицајем раста тражње повезаног са актуленом несташицом сунцокретовог уља и маргарина.

У посебном извештају о процјенама понуде и потражње житарица, ФАО је незнатно смањио пројекцију свјетске производње пшенице у 2022. години на 782 милиона тона, са 784 милиона тона колико је предвиђао прошлог мјесеца.

Прогноза је снижена због процијењеног смањења жетвених површина у Украјини од 20 одсто и очекиваног пада производње у Мароку због суше у тој сјеверноафричкој држави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.