Цијена мира 500 милијарди долара

Сваки рат који се води у ствари је велики бизнис, како током периода његовог трајања, тако и када дође до његове финализације, односно постизања мировног споразума и обнове порушене земље.

Судећи према најновијем развоју догађаја и порукама које се могу чути, Украјина ће дебело платити своју одлуку да испровоцира војни сукоб са Русијом у који је била свјесно гурнута од стране појединих западних земаља. Након три године ратовања ова земља данас се нашла у позицији да на крају од њеног суверенитета не остане ништа, али и вриједних природних ресурса, на којима је планирала да гради своју будућност.

УЗМИ ИЛИ ОСТАВИ

Нови амерички предсједник Доналд Трамп и специјални изасланик за Украјину Кит Келог недавно су поручили да њихова земља неће поновити грешку направљену након рата у Ираку, када Вашингтон није добио ниједан уговор за ирачку нафту. Прикључио им се и министар одбране Пит Хагет, који је рекао да повратак Украјине на границе прије 2014. године није реалан циљ те да такве тежње Кијева представљају илузорни циљ који може само продужити овај рат и проузроковати нове патње. Навео је и да су за трајни мир потребне чврсте безбједносне гаранције како рат не би поново почео, али и да САД неће подржати пријем Украјине у НАТО. 

Нова екипа у Вашингтону очигледно жели окончати овај рат, а остало је само да се сведу рачуни досадашње војне и финансијске помоћи те како ће они бити плаћени, односно компензовани. Предсједник Трамп је од власти у Кијеву недавно затражио гаранције да ће САД бити омогућен приступ ријетким рудама и минералима у вриједности од 300 милијарди долара, а онда је овај износ повећао на чак 500 милијарди. Запријетио је, ако не буде тога, Украјина ће бити препуштена сама себи. Зеленски је одмах пристао. Он је тако нешто предложио у свом "Плану побједе". 

Зеленски је иначе одбио уговор о ресурсима са администрацијом Џоа Бајдена да би ту карту сачувао за преговоре са Трампом. Али, како ствари стоје, потцијенио је новог америчког предсједника покушавајући га надмудрити у игри у којој се Трамп најбоље сналази - бизнису. 

Украјински предсједник избјегао је и да каже на који начин мисли да то спроведе у дјело, с обзиром на то да се добар дио ријетких руда и минерала налази на простору који контролишу руске снаге, односно ЛНР и ДНР. Поменуо је само да би био спреман да с Русијом разговара о некаквој размјени територија. Није желио коментарисати ни изјаву америчког министра одбране да САД неће подржати Украјину у њеним настојањима да постане једна од чланица НАТО-а, а што јој је био један од стратешких циљева. 

ЦРНА СТИЈЕНА

У међувремену Трамп је у Кијев послао већ неколико делегација па и ону коју је предводио министар финансија, а вјероватно да би у четири ока, и за сада иза затворених врата, биле утврђене све појединости у вези са "мировним аранжманом" па и наплатом досадашње америчке помоћи. Влада мишљење да нови амерички предсједник неће прихватити никакав партнерски однос са Кијевом те да ће инсистирати на потпуној контроли ресурса који су и даље под контролом Украјине. 

Трамп очигледно не види рјешење у старом свијету међународног права и гаранција, већ живи у свијету сурових економских односа. Схватио је да америчка и руска преговарачка позиција нису ни изблиза компатибилне па стога предлаже не политички, већ економски договор. То између осталог подразумијева и подјелу крње Украјине између представника крупног капитала. Никако не треба заборавити да је најмоћнија инвестициона компанија "Блек рок" још прије двије године потписала уговор са украјинском владом да им они буду савјетници у некој будућој обнови ратом разрушене земље. Они су пристали да раде про боно, бесплатно, али има једна цака. Овај фонд иза којег стоје неке од најмоћнијих америчких компанија и породица, одлучиваће које ће компаније учествовати у овим вишемилионским пословима. Европа је за сада остала ван ове геополитичке игре. И то им очигледно смета. 

Иако су се клели у солидарност са напаћеним украјинским народом - из Њемачке, Француске, Пољске, Италије, Шпаније, Велике Британије, па и самог Брисела, све чешће се могу чути жалопојке, јер нису укључени у причу о наплати помоћи и расподјели националног породичног блага Украјине. Маске падају. 

ТРКА СА КИНОМ

Предсједник Трамп је и прије доласка у Бијелу кућу поручивао да ће зауставити рат у Украјини, али не зато што је освједочени миротворац - он је класични бизнисмен који Америку доживљава као компанију коју жели учинити поново јаком и великом, а остатак свијета као потенцијалну базу за сировине. 

Да би то постигао током свог мандата мора урадити све да САД одрже технолошки и економски корак с Кином, а то значи пронаћи начина да америчке компаније лакше дођу до недостајућих ријетких минерала, неопходних у данашњој производњи и технолошком напретку. 

Америка је до сада у великој мјери зависила од увоза ријетких минерала из Кине, која је иначе највећи свјетски произвођач графита, титанијума и прерађивач литијума. Ову чињеницу су у Пекингу до сада вјешто и мудро геополитички користили као моћну алатку у трговинским споровима са Вашингтоном. Трамп им сада жели избити ту карту из руку, знајући да ће се глобално тржиште критичних минерала, а тренутно процијењено на 320 милијарди долара, удвостручити у наредних пет година.

Ово је први и главни разлог што нова америчка администрација жели окончати рат у Украјини. У том контексту треба посматрати и Трампове приједлоге да Америка од Данске купи пребогати ресурсима Гренланд, али и да Канада постане једна од америчких држава. 

Нови амерички предсједник жели да обезбиједи несметан и редован приступ ријетким металима и ресурсима, а прије свега уранијуму, титанијуми и литијуму. Питање је само да ли Украјина има с чим да тргује, односно шта то ова бивша совјетска република има испод свог ратом разореног тла што је привукло пажњу Вашингтона, али других центара моћи?

ЗАКОПАНО БЛАГО

Као прво Украјина је одавно изградила репутацију европске житнице. Огромне плодне површине одувијек су биле под лупом других, јер су имале значајну улогу у глобалној економији. Друго - ова земља је позната и по значајним резервама критичних сировина. 

Према процјенама стручњака бивша совјетска држава посједује око пет одсто свјетских налазишта минерала, те онда није чудно што је многи називају златним рудником критичних минерала, чија је вриједност процијењена између 12 и 15 билиона долара. 

Ако се њима додају и други природни ресурси, попут угља и природног гаса, овај број расте на чак 26 билиона долара. Никако не треба заборавити да географски положај Украјине, њена близина индустријским центрима Европе и приступ црноморским трговачким рутама дају овој земљи геополитичке предности у односу на потенцијалне извозне конкуренте у подсахарској Африци и источној Азији.

Украјинско природно богатство простире се на око 20.000 минералних налазишта, што укључује 117 од 120 најчешће коришћених минерала и метала, 22 од 50 стратешких материјала које су САД препознале као критичне и 25 од 34 које је Европска унија идентификовала као критично важне. Земља је богата титанијумом, гвожђем, неоном, никлом и другим материјалима и минералима које је Међународна агенција за енергију означила као критичне за глобалну енергетску транзицију. 

Сматра се да су резерве титанијума у ​​Украјини највеће у Европи, чинећи око седам одсто глобалних резерви. Ова земља је и пети највећи свјетски произвођач галијума и неонског гаса, који се користи за производњу полупроводника и диода. Али, трећина налазишта ријетких минерала налази се под контролом руске стране. На простору ДНР и ЛНР је и 60 одсто процијењених резерви угља, 20 одсто налазишта гаса и 40 одсто разних метала. 

Када Америка наплати своју помоћ, а што намјеравају и друге земље које чекају у реду, поставља се питање шта ће од Украјине на крају остати?! Како ће Зеленски и екипа објаснити народу продају земље?! Утисак је да су на добром путу да доживе судбину некадашњих колонијалних држава у Африци. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.