CIA знала колико су пута Руси хтјели убити Јосипа Броза

Обавјештајни брифинг, извјештај који шпијунске службе подносе америчком предсједнику или кандидатима за ту функцију, узвитлао је прашину прије неколико седмица када је осјетљиве информације први пут добио језичави републикански кандидат, њујоршки предузетник Доналд Трамп.

Који, као што се очекивало, није издржао па је на једном од својих наступа истакнуо како "предсједник Барак Обама баш и не слуша оно што му стручњаци препоручују".

Тај извјештај, који биљежи америчке акције у иностранству и стање у сваком важном кутку свијета, предсједници Сједињених Држава добивају свако јутро, гдје год се налазили, и то је штиво којим почињу дан.

Наводно Барак Обама свој брифинг увијек чита на таблету након што му га пошаље агенција одговорна за држање свијета на оку - CIA.

Та се агенција, часна и ноторна, како за кога, донедавно зубима и ноктима борила да баш ниједан брифинг не дође у јавност. Пустити само један 50 година стар брифинг довело би у питање националну безбједност, тврдила је агенција противећи се скидању ознаке тајности, преноси Јутарњи лист.

Тако је било до прије неколико година када се у агенцији почело мијењати расположење, а онда су почели цурити дневни извјештаји за предсједнике Џона Кенедија и Линдона Џонсона те за Ричарда Никсона и Џералда Форда.

Добар дио је преуређен због националне безбједности, али у документима је пронађено неколико правих историјских драгуља које овдје објављујемо.

Џон Фитџерал Кенеди и Залив свиња

А када је ријеч о историји самог брифинга, они су никнули из бијеса ЏФК-а. Наиме, омиљени амерички предсједник наводно се разбјеснио јер га је CIA навела да потпише, како се ускоро показало, катастрофалну инвазију на Залив свиња. Отад је тражио дневни извјештај о догађајима и тако је од 1961. године CIA припремила брифинге за десет предсједника. Ти извјештаји укључују податке добијене што од шпијуна, шта другим методама, примјера шпијунским сателитима.

Кеннедy, пише ЦНН, није можда увијек читао те брифинге, али када јест, увијек је имао потпитања. Један од посљедњих дописа које је послао прије кобног дана у Даласу био је везан управо уз "Дневни предсједнички брифинг", како је документ прозван.

Форд, несигуран у своје спољнополитичко знање, увијек је имао агента покрај себе док је читао документ како би га могао питати за објашњење.

Никсон и Кисинџер

Никсон, вјерује се, брифинге уопште није читао. Осим тога, тражио је да се прво пошаљу Хенрију Кисинџеру. То не чуди ако се узме у обзир да га је брифинг готово свако јутро подсјећао на то да Сјеверни Вијетнам и његови савезници побјеђују и да америчка војна стратегија не даје резултате.Током 1970. године CIA је упозорила Никсона и Кисинџера да би Салвадор Аљенде могао постати први марксист који ће на изборима освојити власт у Јужној Америци. Дан прије избора CIA је предвидјела да нитко неће освојити већину. Упркос свему, како се послије у мемоарима присјетио Кисинџер, када је Аљенде ушао у предсједничку палату, Бијела кућа је била запањена, а Никсон изван себе од бијеса. Да су читали та извјештаје, не би били изненађени.

Брифинзи откривају и како је 1973., док је трајао Јомкипурски рат, Бијела кућа реаговала на обавјештајне податке који показују да су двије суперсиле, СССР и САД, биле на ивици окршаја. Како се показало, Никсон и Кисинџер бојали су се да би криза могла прерасти у нуклеарни сукоб. Амерички шпијуни открили су да совјетски брод плови према Египту, вјеројатно с нуклеарним наоружањем. Совјетски војници никада нису ступили на тло Египта.

Слика коју је Никсон могао добити из CIA-иних брифинга није увијек била тачна. Агенција, примјера, није предвидјела египатски и сиријски напад на Израел. Дан прије напада, 5. октобаа 1973., Бијелој кући је речено да су војне вјежбе у Египту веће од претходних, али "Израелци нису нервозни".

Документи показују како су се Американци бојали да би Совјети могли интервенисати и помоћи египатској војсци која је била у израелском окружењу крај града Суеза. На Кисинџеров савјет су у ноћи на 25. октобра подигнули војно упозорење америчким снагама на највишу разину од кубанске кризе 1962. године.

Џералд Форд

Након што је Џерад Форд постао предсједник у августу 1974., однос Бијеле куће с CIA-ом се значајно поправио. Форд је тражио да га се брифира уживо, а из извјештаја се видјело да је агенција другачије радила сада кад је знала да их предсједник слуша.

Када је Форд кренуо у посјет Индонезији у децембру 1975., CIA га је упозорила да ће га индонезијски предсједник Сухарто питати за америчку позицију о индонезијском плану за напад на бившу португалску колонију Источни Тимор. Форд је одлучио да неће стати на пут индонезијској инвазији, а због те је одлуке дубоко пожалио, како је касније испричао историчарима. Наиме, инвазија је довела до бруталне 25-годишње окупације током које је, према процјенама, убијено 200.000 људи.

Након 11. септембра брифинзи су постали пуно компликованији. Не само да предсједник мора читати што све непријатељске земље с војскама планирају и раде, него треба водити рачуна и о десецима урота у које су укључене мутне особе често сличних имена. И тако шест дана у седмици током четири или, у неким случајевима, осам година.

Тито

Није претјерана тајна да, као што је CIA неуспјешно покушавала убити Фидела Кастра, тако је и КГБ једно вријеме имао за циљ скратити за главу југославенског вођу, маршала Тита, након што је одбацио совјетску политику. Руси су Тита, наводе доступни документи, покушали убити помоћу куге у спреју, а послали су му и кутију која је испуштала отровни гас када се отвори. Покушали су га убити 20 пута. Тито је сваки пут спријечио план, а онда је Москви послао телеграм: "Престаните слати људе да ме убију. Ако не престанете, мораћу послати некога у Москву. Нећу морати слати другог".

CIA о КГБ-у

CIA-ини извјештајиа откривају штошта о конкурентској шпијунској агенцији КГБ-у. Међу осталим, показују како је КГБ имао специјални тим за извршавање убојстава, под називом Дирекција за специјалне задатке. Тај је одјел имао два посебна лабораторија: за производњу јединственог оружја и експлозива те за развој отрова и дрога. Отрови су били јако популарни. Амерички Бизнис Инсајдр саставио је листу покушаја убистава у режији КГБ-а.

Џон Вејн

Стаљин је, вјерује се, наручио и убиство америчкога глумца познатог по улогама у вестернима, Џона Вејна, јер му се нису свиђале његове изјаве против комунизма. Два руска редатиља упозорила су свога америчког колегу Орсона Велеса да пренесе пријетњу познатом "Дјукеу", а глумца је претходно упозорио и агент ФБИ-а.

Георги Марков

Док је комунистички дезертер из Бугарске Георги Марков стајао на аутобусној станици у Лондону 1978. године, мушкарац крај њега испустио му је кишобран на стопало. Њега је то заболило, али готово да није реаговао. Човјек с кишобраном се испричао. Марков је умро четири дана послије у једном од најуспјешнијих атентата хладног рата. Наиме, кишобран је заправо био ињекција која је у Марковљево тијело испустила отров.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.