Четири велика питања о будућности Сирије

ДАМАСК, ЊУЈОРК - Изненадно повлачење Американаца из сјеверних дијелова Сирије прошле недјеље вратило је неке старе савезе и покренуло нову фазу осмогодушњег рата.

Када је ријеч о Сирији, једино је извјесна неизвесност, али одговори на сљедећа четири питања имаће кључну улогу у обликовању будућности ове земље, пише Нењ Yорк Тимес.

Ко ће контролисати сјевероисток Сирије?

Дијелови Сирије у којима је ситуација од марта, када је поражен самопрозвани калифат Исламске државе, била релативно стабилна, поново су запали у хаос.

Изненадно повлачење америчких снага из делова североисточне Сирије прошле недјеље означило је нову етапу осмогодишњег рата, а једну силу убрзо су замијениле друге двије - сиријске и турске.

Прије нешто више од недељу дана, малтене трећину Сирије контролисала је сиријска милиција предвођена Курдима уз подршку САД, тзв. Сиријске демократске снаге, која је одиграла круцијалну улогу у поразу Исламске државе у Сирији.

Ипак, амерички предсједник Доналд Трамп 6. октобра дао је Турској зелено свјетло да пријеђе границу и нападне Курде.

Турској је амерички савез са Сиријским демократским снагама, односно СДФ, већ дуго трн у оку, а врх милиције блиско је повезан са курдском групом која је годинама у Турској предводила побуну, те у очима Турака она представља терористичку организацију.

Турска настоји да формира безбједносну зону тако што ће протјерати СДФ из подручја у опсегу од 30 км од границе на сиријској територији.

Најмање 100.000 људи пребјегло је у нападу Турске.

И вође милиције, оставши без подршке доскорашњих савезника, помоћ су потражиле од сиријске владе која је у непријатељским односима и са Турском и са САД. Курди су за викенд саопштили да су постигли договор да снаге сиријске владе поново заузму области које су претходно препустиле курдским снагама када је у земљи букнула побуна.

Изненадни обрт у развоју догађаја неминовно носи нове ризике, а нестабилност и насиље прогресивно напредују. Турска покушава да продре дубље у курдску територију уз помоћ сиријских опозиционих бораца које махом чине Арапи и Туркмени, што додатно увећава опасност од етничког сукоба.

Мимо територије, овде су у питању и судбине четири милиона Сиријаца под окриљем СДФ којима су Сиријске демократске снаге пружиле склониште од репресије Исламске државе и сиријске владе која је бомбардовала сопствене градове и десетине хиљада људи одводила у затворе на мучење како би се одржала на позицији моћи.

САД, са друге стране, упућују Турској двосмислене сигнале, док стручњаци наводе да је Америка дозволивши Турској да уопште отпочне акцију практично окончала - макар засад - заштиту коју је пружала СДФ.

Како ће се ово одразити на Курде?

Губитак америчке подршке Курдима је нанио снажан ударац и њихове наде да ће успети да задрже одређени степен аутономије више нису тако изгледне. Изгубили су позицију у билокаквим потенцијалним преговорима у будућности са Турском или сиријском владом.

Питање је какав су тачно договор Курди постигли са сиријском владом, пошто су двије стране понудиле другачија тумачења постигнутог споразума.

СДФ су навеле да споразум предвиђа дозволу сиријским снагама да уђу на своја подручја и постигну сиријску заставу како би зауставиле напад Турске, али и да ће задржати своју војну структуру и контролу над локалним управним савјетима.

Сиријска влада, са друге стране, саопштила је да захтјева од СДФ да прегрупише своје снаге и борце прикључи борбеним формацијама предвођеним Русијом попут Пете дивизије коју, између осталог, чине и сиријски побуњеници који су се предали.

Курдске вође које никада нису у САД имале потпуно поверење задржале су отворене канале према Москви и Дамаску. Дамаск, међутим, има историју репресије над Курдима, а влада председника Башара ал Асада није позната по компромисима и споразумима: у областима које је заузела, захтјевала је потпуну предају, без изузетака, а оне који су пружили отпор или чак тражили аутономију без задршке је казнила.

Иако има, додуше, оних који вјерују да ће се Курди снаћи у овој ситуациј, у областима са већинским арапским становништвом, влада страх. То отвара врата за успон оружаних група, па чак и екстремиста.

Шта је са цивилима?

Више од 100.000 цивила - од којих су многи расељавани у више наврата - већ је напустило пограничну зону коју Турска напада. Путеви изван великих градова су закрчени, а читаве породице не знају куда би заправо требало да оду. Путеви у Турску такође су блокирани.

Неки покушавају да избјегну у курдска подручја у Ираку, други на територију СДФ на југу где је у току измештање избегличких кампова. Обје ове области, међутим, већ су уништене послије дугогодишње борбе са Исламском државом и немају много да понуде избјеглицама. Да ствари буду још горе, мировњаци се повлаче са сјевероистока Сирије зато што више не успјева да допре до оних којима је помоћ најпотребнија.

Већ су забиљежени случајеви повреде и страдања цивила, а ако Курди у СДФ одлуче да поведу побуну против Турака ситуација ће постати још опаснија.

Турска је чак покушала да преда пограничну зону Сиријцима у виду протектората како би се успоставила локална аутономија и обновили домови Арапа које су Курди раселили, али су сиријске побуњеничке групе које сарађују са Турском изгубиле кредибилитет на овим подручјима гдје их многи сада називају "турским плаћеницима".

Турска је такође саопштила да жели преко границе и у пограничну безбедносну зону коју формира на граници протера 3,6 милиона сиријских избјеглица које се тренутно налазе у Турској. Такав потез представљао би кршење међународног права, а ове претежно руралне области ни немају капацитета да приме толико избјеглица.

Хоће ли се ИСИС вратити?

Прошлонедељни хаос донио је двије потенцијалне пријетње из редова ИСИС: бекства бораца који су задржани у камповима када је ИСИС поражен, али и поновну активацију тзв. "слеепер целлс", групе "спавача" које тајно обављају операције шпијунаже и саботаже.

На територији СДФ задржане су хиљаде наводних бораца, међу којима се налази и 2.000 страних држављана чије су матичне државе одбиле да их приме назад.

Одређени број затвора, као и кампови у којима се налази хиљаде мушкараца, жена и дјеце из области које је претходно држао ИСИС, лоцирани су унутар безбједносне зоне у опсегу од 30 километара над којом Турска настоји да успостави контролу.

Забиљежени су покушаји бекства, а америчке снаге нису успеле да изруче десетине важних затвореника уочи борбе. Један од затвора у пограничном граду Квамишлију погођен је у нападу прошле недјеље када су одбјегла петорица бораца ИСИС.

Стражари СДФ покушавају да држе положаје у затворима, али по свој прилици неће то моћи да чине још дуго.

Страхује се и да би ИСИС "спавачи" у овим подручјима могли да искористе немире и активирају се; група је већ преузела одговорност за један бомбашки напад у Камишлију.

Велики број Арапа страхује од повратка бораца Исламске државе. Ипак, могућност да контролу успоставе снаге сиријске владе - што скоро неизбежно значи мучење и затварање, нарочито за младе опозиционаре - могла би да их наведе да подрже било какву алтернативу, па чак и ако је ријеч о екстремистима.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.