ЧЕТИРИ ГОДИНЕ сукоба у Украјини: Дронови, санкције и дипломатска трка

МОСКВА, КИЈЕВ - Четврта годишњица почетка сукоба у Украјини навршава се данас, док се борбе на фронту настављају упоредо са мировним разговорима делегација Русије и Украјине, уз посредовање Сједињених Америчких Држава.

Русија је „специјалну војну операцију“ покренула 24. фебруара 2022. године, наводећи да су разлози за напад положај руског становништва у Украјини и безбједносни притисци НАТО-а.

Односи Москве и Кијева били су затегнути још од 2014. године, након смјене украјинског предсједника Виктора Јануковича, припајања Крима Русији и избијања оружаног сукоба у Донбасу.

Како је почео сукоб

Руски напад започео је са више праваца:

• са сјевера из Бјелорусије према Кијеву
• са истока преко Сумија и Харкова
• са југа из правца Крима

Иако су руске снаге брзо стигле до кијевских предграђа, повукле су се почетком априла 2022. године, након чега се тежиште борби премјестило на исток и југ земље.

Посебно тешке борбе вођене су за Маријупољ, који је пао у мају 2022, док је Херсон заузет већ почетком марта.

Шта кажу руска и украјинска страна

- Непоштовање Споразума о пријатељству, сарадњи и партнерству са стране Кијева довело је до одлуке о почетку Специјалне војне операције - рекла је представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Руководство Украјине је, додаје она, годинама спроводило политику грубог и систематског кршења Споразума која се може квалификовати као одустајање од његове реализације што је потом довело до тога да руско руководство донесе одлуку о почетку Специјалне операције.

Предсједник Русије Владимир Путин је, такође, више пута указивао да је опасност од уласка Украјине у Алијансу један од разлога за почетак СВО.

Председник Украјине Володимир Зеленски поручио је данас, поводом четврте годишњице руског напада на ту земљу, да су „упркос плановима Кремља да

заузме Кијев за три дана, Украјинци сачували своју државност, одбранили независност и доказали целом свету снагу свог отпора“.

Како је навео, на „1462. дан великог рата, украјински народ има неспорно право да тврди да је истрајао у борби за своју слободу“.

- Наш народ није подигао бијелу заставу – бранио је плаво-жуту - поручио је Зеленски у обраћању Украјинцима, објављеном на сајту украјинског председника.

Прекретнице у рату

Током протекле четири године издвојило се више кључних догађаја:

• Русија је 2022. прогласила анексију четири украјинске области
• Украјина је крајем исте године вратила Херсон и дио територије на југу
• Русија је 2024. преузела Авдејевку, важно украјинско упориште
• Украјина је 2024. извела упад у Курску област Русије
• НАТО се проширио пријемом Финске и Шведске
• Од 2025. године борбе су све више засноване на употреби дронова и ваздушних удара, уз постепено напредовање руских снага на истоку.

Стање на фронту и у свијету

Према доступним процјенама:

• више од 70 држава послало је неки вид помоћи Украјини
• око 50 земаља испоручило је оружје или војну опрему
• милиони људи расељени су унутар земље или у иностранство

Истовремено, санкције Русији изазвале су велике економске потресе, посебно у европским земљама зависним од руског гаса.

Енергетска инфраструктура Украјине претрпјела је тешка разарања, што значајно отежава живот цивила, чак и далеко од линије фронта.

Преговори у току, али мир далеко

Мировни споразум још није постигнут, иако се разговори делегација Русије и Украјине уз посредовање САД настављају.

До сада су остварени ограничени помаци, попут размјене ратних заробљеника, а нова рунда преговора очекује се до краја мјесеца.

Иако су дипломатски контакти све чешћи, рат у Украјини и четири године касније остаје без јасног политичког исхода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.