Чернобиљ и даље убија

МОСКВA, КИЈЕВ - Прије 22 године, 26. априла 1986. године, догодила се трагедија у Чернобиљу, највећа еколошка катастрофа у историји човјечанства, пренио је Танјуг.

Двије снажне експлозије су тога дана у рано јутро одјекнуле у реактору број четири у нуклеарној електрани у Чернобиљу, створивши огромне радиоактивне облаке.

Цезијумом 137 контаминирана је у мањој или већој мјери површина од 3,9 милиона квадратних километара, односно око 40 одсто површине Европе.

Најјачи удар су примиле Украјина, Бјелорусија и Русија, али посљедице су се осјетиле и у Финској, Норвешкој, Шведској, бившој Југославији, Бугарској, Румунији, Aустрији, Њемачкој и Пољској.

Чернобиљска хаварија је проузроковала загађење више од 145.000 км квадратних територије Украјине, Бјелорусије и Руске Федерације.
Од посљедица директног излагања радијацији акутно се разбољело 237 људи. Од тога је 28 умрло већ током 1986. године, а још 19 од 1987. до 2004. године, наводи се у студији.

Жртве радијације су најчешће оболијевале (или оболијевају) од рака тироидне жлезде, леукемије и других врста малигних обољења, кардиоваскуларних болести, катаракте, психосоматских болести и других.
Према подацима Министарства здравља Украјине, данас се под медицинским надзором налази више од 2,34 милиона људи, а најзагађеније радијацијом и даље су Житомирска, Кијевска, Ровенска и Волинска област.

У бившем СССР-у је, ради отклањања посљедица хаварије у Чернобиљу, било ангажовано 250.000 људи, од којих је за посљедњих 10 година 70.000 умрло, а 150.000 су постали инвалиди.

Послије 22. године, најугроженија подручја у Русији и даље су Брјанска, Калужска, Тулска и Орловска област.

Страховите посљедице експлозије на атомској централи далеко превазилазе оквире људског схватања.

Данас на загађеним територијама живи готово 2,3 милиона особа, од тога броја у зони појачане радиолошке контроле више од 1,6 милиона особа.  

  Саркофаг

Најосјетљивији проблем, који још није ријешен јесте стање такозваног Саркофага - тј. конструкције у којој је похрањен четврти енергетски блок.

Саграђен према привременим плановима и у невјероватно тешким условима 1986. године, Саркофаг није предвиђен за трајну експлоатацију и представља потенцијалну опасност.

На жалост, пројекат "Скровиште", који је намијењен рјешавању проблема безбједног функционисања саркофага ни досад није реализован због недостатка финансијских средстава.

Негативни утицаји хаварије на атомској електрани у Чернобиљу осјећаће се још приближно 300 година, предвидио је главни санитарни инспектор и начелник руске службе за заштиту потрошача и здравља грађана Генадиј Онишенко.
    Он је изјавио да ће приближно 2056. године "проћи најгоре посљедице - једноставно, умријеће они који су у првом налету радијације озрачени". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.