Бугарска скупштина, прва жртва

СОФИЈА - Посланици бугарског парламента изгласали су неповЈерење предсједнику Скупштине Николи Минчеву, постављајући сценографију за гласање о судбини владе Кирила Петкова, које се очекује следеће седмице.

Ослабљена владајућа коалиција "тражи" подршку међу одбјеглим посланицима некадашњих партнера из странке ИТН. За сада, Петкову недостаје пет гласова за опстанак на власти. Нова већина у бугарском парламенту.

ПредсЈедник бугарског парламента Микола Минчев остао је без функције пошто је 125 од 240 посланика гласало за његов опозив, свега недељу дана прије него што ће се скупштина у Софији изјаснити о повјерењу влади Кирила Петкова, чији политички крај очекују опозиција и некадашњи коалициони партнери.

Само дан раније, опозиција и ИТН, партија која је прошле седмице побјегла из владајуће коалиције, имали су подршку 127 посланика, што Петкову и преосталим партнерима даје наду да би мањинска влада могла "преживјети" гласање о повјерењу.

Минчев је, суштински, прва жртва компликованих односа на бугарској политичкој сцени, који су производ посљедица рата у Украјини, инсистирања да Сјеверна Македонија прихвати услове Бугарске пред почетак преговора са Европском унијом и економске кризе.

Објављујући разлоге за опозив предсједника парламента, бугарска опозиција предвођена странком ГЕРБ Бојка Борисова навела је да је Минчев "озбиљно повриједио" законе, одбијајући да сазове затворену сједницу о оставци министарке спољних послова Теодоре Генчовске.

"Главни разлог мог опозива је исти као и онај који стоји иза позива на опозив владе – парламент има нову већину", рекао је Минчев, оцијењујући да се Бугарска на тај начин враћа на стари модел владавине.

"Један од службеника у Скупштини рекао ми је да сам био превише добар за овај положај", рекао је Минчев, надовезујући се, суштински, за изјаву премијера Петкова, који је свега дан раније рекао да "има важнија посла него да се бави скупштинском већином".

"Нећу се бавити бесмислицама. Имам превише посла", кратко је прокоментарисао Петков, мада опозиција, овог тренутка, може да рачуна на пет гласова више него што је потребно за изгласавање неповерења у парламенту.

Политичка криза, која у Бугарској траје већ мјесецима, распламсала се прошле седмице када је из владајуће коалиције иступила странка ИТН Славија Трифонова, тврдећи да кабинет води земљу у банкрот, као и да се Петков са европским званичницима "тајно договорио" да скине вето са почетка преговора Северне Македоније са Европском унијом.

Има паметнија посла, Кирил Петков

Трифонов, чија је странка добила завидну подршку јашући на таласу антиваксерских изјава и позивима да Бугарска иступи из Европске уније и НАТО-а, тренутно не зна на колику подршку својих посланика може да рачуна, јер је ИТН, послије разлаза са Петковом, напустило неколико разочараних чланова.

ИТН је до почетка политичке кризе имао 25 од 240 посланика у бугарском парламенту.

Бугарска већ неколико година представља једину препреку почетку преговора Скопља са ЕУ, јер Софија покретање овог процеса условљава решавањем питања македонског националног идентитета и историје.

Овакав приступ Бугарске изазвао је прилично оштре реакције низа европских земаља, које сматрају да Софија злоупотребљава чланство у ЕУ, инсистирајући на питањима која су без значаја за процес евроинтеграција.

Влада Кирила Петкова формирана је у децембру прошле године.

Последњих седмица, низ западних дипломата инсистирао је да Бугарска одустане од блокаде почетка приступних преговора ЕУ и Сјеверне Македоније, те да Софија на неки начин све захтјеве укључи у преговарачки процес.

Власти у Скопљу су, без јасних објашњења, очекивале да би процес преговора могао изаћи из ћорсокака током јуна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.