Број мировњака у свијету за 10 година преполовљен

Број при­пад­ни­ка ме­ђу­на­род­них ми­си­ја у свије­ту је пре­по­ло­вљен за 10 го­ди­на и њи­хо­ва одр­жи­вост је до­ве­де­на у пи­та­ње усљед ге­о­по­ли­тич­ких тен­зи­ја, по­ли­тич­ког при­ти­ска и фи­нан­сиј­ских кри­за, пре­ма но­вој ана­ли­зи, ко­ју је ју­че об­ја­вио Сток­холм­ски ме­ђу­на­род­ни ин­сти­тут за ис­тра­жи­ва­ње ми­ра (СИ­ПРИ).

За­кључ­но са 31. де­цем­бром 2025. го­ди­не, у ми­ров­ним опе­ра­ци­ја­ма би­ло је рас­по­ре­ђе­но 78.633 при­пад­ни­ка, што је 49 од­сто ма­ње не­го 2016. го­ди­не и нај­ма­ње од 2000. го­ди­не.

Иако је број опа­дао то­ком ци­је­ле де­це­ни­је, 2025. го­ди­не је за­би­ље­жен нај­ве­ћи ме­ђу­го­ди­шњи пад, за 17 од­сто, пре­но­си Бе­та.

Ди­рек­тор Про­гра­ма за ми­ров­не опе­ра­ци­је и упра­вља­ње кон­флик­ти­ма СИ­ПРИ-ја Ја­ир ван дер Лијн из­ја­вио је да би, ако се ова­ко на­ста­ви, мо­гло да до­ђе до дра­ма­тич­ног сла­бље­ња мул­ти­ла­те­рал­ног упра­вља­ња кон­флик­ти­ма и по­ти­ски­ва­ња на мар­ги­ну ин­сти­ту­ци­ја по­пут УН, због ком­би­на­ци­је фи­нан­сиј­ских, по­ли­тич­ких и ге­о­по­ли­тич­ких фак­то­ра. „Ре­зул­тат ће вје­ро­ват­но би­ти ви­ше су­ко­ба, а ови су­ко­би ће вје­ро­ват­но има­ти још те­же по­сље­ди­це по ци­ви­ле, јер др­жа­ве на­пу­шта­ју ду­го ус­по­ста­вље­не нор­ме”, ре­као је он.

То­ком про­шле го­ди­не би­ло је ак­тив­но укуп­но 58 мул­ти­ла­те­рал­них ми­ров­них опе­ра­ци­ја у 34 зе­мље или те­ри­то­ри­је ши­ром сви­је­та, три ма­ње не­го 2024, на­во­ди се у из­вје­шта­ју об­ја­вље­ном уочи Ме­ђу­на­род­ног да­на ми­ров­них сна­га Ује­ди­ње­них на­ци­ја 29. ма­ја. У под­са­хар­ској Афри­ци и Евро­пи би­ло је 18 ми­си­ја, на Бли­ском ис­то­ку и у сје­вер­ној Афри­ци (МЕ­НА) 14, Аме­ри­ци пет, а у Ази­ји и Оке­а­ни­ји три.

Го­то­во три че­твр­ти­не (73 од­сто) при­пад­ни­ка би­ло је рас­по­ре­ђе­но у са­мо пет ми­си­ја, од ко­јих че­ти­ри у под­са­хар­ској Афри­ци. Свих 10 зе­ма­ља са нај­ве­ћим до­при­но­сом вој­ног осо­бља у мул­ти­ла­те­рал­ним ми­ров­ним опе­ра­ци­ја­ма на­ла­зи­ло се на гло­бал­ном Ју­гу, а на пр­вом мје­сту по бро­ју при­пад­ни­ка је Уган­да.

Ре­ги­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је и са­ве­зи са гло­бал­ног Сје­ве­ра – ЕУ, НА­ТО и ОЕБС – спро­ве­ли су 24 мул­ти­ла­те­рал­не ми­ров­не опе­ра­ци­је 2025. го­ди­ни, дви­је ма­ње не­го у 2024. го­ди­ни. Уку­пан број при­пад­ни­ка рас­по­ре­ђе­них у тим ми­си­ја­ма био је 8.645 у де­цем­бру 2025. го­ди­не, што је 13 од­сто ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не, пр­вен­стве­но због по­ја­ча­ња Кфо­ра, на­во­ди СИ­ПРИ у из­вје­шта­ју и до­да­је да је НА­ТО по­ве­ћао број при­пад­ни­ка те ми­си­је од еска­ла­ци­је тен­зи­ја „из­ме­ђу Ко­со­ва и Ср­би­је” 2023. го­ди­не.

ЕУ је 2025. го­ди­не спро­ве­ла 15 ми­си­ја и опе­ра­ци­ја у окви­ру сво­је За­јед­нич­ке без­бјед­но­сне и од­брам­бе­не по­ли­ти­ке, у ко­ји­ма је уче­ство­ва­ло укуп­но 2.724 при­пад­ни­ка.

СИ­ПРИ на­во­ди да је до­шло до кри­зе у фи­нан­си­ра­њу ми­ров­них ми­си­ја УН јер нај­ве­ћи до­на­то­ри ни­су на ври­је­ме или у пот­пу­но­сти пла­ти­ли сво­је оба­ве­зе.

У ју­лу 2025. го­ди­не, ми­ров­не опе­ра­ци­је УН су­о­чи­ле су се са мањ­ком од дви­је ми­ли­јар­де аме­рич­ких до­ла­ра, ви­ше од 35 од­сто њи­хо­вог укуп­ног бу­џе­та од 5,6 ми­ли­јар­ди до­ла­ра за 2024/25. го­ди­ну, због че­га је не­ко­ли­ко ми­си­ја мо­ра­ло да зна­чај­но сма­њи број осо­бља.

СИ­ПРИ на­во­ди да су у Са­ве­ту без­бјед­но­сти УН „твр­до­кор­ни зах­тје­ви и при­јет­ње ве­том стал­них чла­ни­ца” ком­пли­ко­ва­ли од­лу­ке о об­на­вља­њу опе­ра­тив­них ман­да­та, као на при­мјер у слу­ча­ју ми­си­је у Ли­ба­ну. У са­оп­ште­њу се до­да­је да од 2014. ни­је по­кре­ну­та ни­јед­на но­ва ми­ров­на опе­ра­ци­ја под вођ­ством УН, али да је би­ло не­ко­ли­ко ми­си­ја ко­је су по­кре­ну­ле ре­ги­о­нал­не ор­га­ни­за­ци­је, као што су Африч­ка уни­ја, Еко­ном­ска за­јед­ни­ца за­пад­но­а­фрич­ких др­жа­ва (ECO­VAS) и Ор­га­ни­за­ци­ја за европ­ску без­бјед­ност и са­рад­њу (ОЕБС). Ме­ђу­тим, на­во­ди СИ­ПРИ, и те ор­га­ни­за­ци­је су се као и УН бо­ри­ле са не­до­вољ­ним фи­нан­си­ра­њем и за­сто­јем у до­но­ше­њу од­лу­ка о ми­ров­ним опе­ра­ци­ја­ма, на при­мјер у Су­да­ну и Укра­ји­ни, због ге­о­по­ли­тич­ких ри­вал­ста­ва.

Ви­ши ис­тра­жи­вач СИ­ПРИ-ја Кла­у­ди­ја Фај­фер Круз ре­кла је да ре­ги­о­нал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма не­до­ста­ју кључ­ни ка­па­ци­те­ти ка­да је у пи­та­њу успје­шна, ин­те­гри­са­на из­град­ња ми­ра, а исто­вре­ме­но има­ју про­блем с не­до­стат­ком фи­нан­си­ра­ња и не­мо­гућ­но­шћу по­сти­за­ња до­го­во­ра по­пут УН. „Ка­ко упра­вља­ње кон­флик­ти­ма под вођ­ством УН опа­да, оно оста­вља све ве­ћи јаз ко­ји ал­тер­на­тив­ни мо­де­ли не мо­гу да по­пу­не”, ка­за­ла је Круз.

СИ­ПРИ је ис­та­као да су у Са­ве­ту без­бјед­но­сти УН и ре­ги­о­нал­ним ти­је­ли­ма пред­ло­зи за но­ве или ре­кон­фи­гу­ри­са­не опе­ра­ци­је че­сто про­па­да­ли због по­ли­тич­ких по­дје­ла, от­по­ра др­жа­ве до­ма­ћи­на и про­бле­ма око фи­нан­си­ра­ња. „У овом кон­тек­сту, од­го­во­ри на ме­ђу­на­род­не кри­зе све ви­ше из­ла­зе из­ван ус­по­ста­вље­них ин­сти­ту­ци­о­нал­них окви­ра мул­ти­ла­те­рал­них ми­ров­них опе­ра­ци­ја и умје­сто то­га по­при­ма­ју об­лик јед­но­стра­них, би­ла­те­рал­них и ад хок аран­жма­на ко­ји су че­сто ви­ше ми­ли­та­ри­зо­ва­ни и ди­рект­но под ути­ца­јем ин­те­ре­са укљу­че­них др­жа­ва”, на­во­ди се у са­оп­ште­њу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.