Брисел-рај за шпијуне

Брисел - Брисел је постао "шпијунска престоница" са стотинама обавјештајаца, наводе екперти, а куриозитет је да ирански обавјештајци највише шпијунирају своје дипломатске представнике, јавиле су агенције.

Aлен Винантс, шеф белгијске државне бјезбједност, тврди да је у Белгији шпијунажа, посебно када је ријеч о Русима и Кинезима, на истом нивоу као и у вријеме Хладног рата.

- Ми смо земља с енормном концентрацијом дипломата, пословних људи, међународних институција. За једног обавјештајца то је право мјесто - истиче он.

Постоји један сектор гдје разлика између неутралних, пријатељских и непријатељских служби потпуно нестаје, а то је када се говори о заштити економских и научних потенцијала.

- У том случају, све службе се боре једна против друге - каже Винантс.

Кинески и руски обавјештајци усмјерени су на прибављање информација које имају политичку и економску тежину, а не само на откриванје "класичних" војни тајни.

Стране обавјештајне службе врло су заинтересоване и за енергетску политику ЕУ институција.

Осим што покушавају да прикупе информације, покушавају и да утичу на одлуке које доносе високи функционери ЕУ и НAТО-а.

Шпијуни своје мете углавном "лове" по службеним семинарима и разним друштвеним догађајима у Бриселу.

За ознаку потенцијалних мета користи се акроним - МИКЕ (у прводу: новац, идеологија, компромис, его).

Најдражи су им људи који су похлепни, у дуговима, који имају радикалне идеје или се напросто желе играти Yејмса Бонда.

Једна од врућих шпијунских мета постала је новооснована Европска служба за спољне послове коју води Кетрин Ештон. ЕУ не запошљава довољно "безбједњака" који би могли да изађу на крај са многобројним страним делегацијама.

Дипломате ЕУ имају навику да зову са несигурних линија, или зато што немају оне заштићене или зато што превише воле своје апарате.

Aко желите да пошаљете поруку сиријског влади, довољно је да о нечему прозборите пред "Мукхабарат" (сиријски обавјештајци) екипом која се врти по амбасадама и ЕУ институцијама - наводи Винантс.

Дипломатским круговима у Бриселу још круже бројне анегдоте о особлљу које је било кажњено због "цурења" информација. Највећи такав случај тиче се Естонца Хермана Сима.

Он је бивши запосленик естонског Министарства обране који је оптужен да је као руски шпијун и да је дијелио повјерљиве информације из ЕУ и НAТО-а.

Због издаје је 2009. године осуђен на 12,5 година затвора.

Сим је често долазио у Брисел на семинаре НAТО-а, а његов контакт је био син руског амбасадора при ЕУ Василиј Чижов, који је те 2009. године такође протјеран из Белгије.

Естонска тајна служба открила је како је Сим Русима дао најмање 3.294 повјерљива естонска документа!

Сима је "обрлатио" руски обавјештајац који се представљао као португалски бизнисмен - подсјећа "ЕУ обсервер".

Aлександер Тотс, шеф естонске тајне службе, истиче да Русија обавјештајце више не регрутује на основу комунистичке идеологије, већ се данас ослања на новац и его "обраћеника". По Тотсу, главни фактор у регрутованју су манипулативне вјештине агента. "Све се своди на личне квалитете, на импресију коју створе код мете. Ментални процес је кључ" - објашњава он.

С друге стране, руски амбасадор при ЕУ тврди да је "афера Сим" обична глупост и да је НAТО искористио његовог сина да би направио кампању против Русије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.