Свијет
Фото: Танјуг
ФИРЕНЦА - Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ оцијенио је данас у Фиренци да се Унија данас коначно понаша као геополитички актер користећи језик силе.
Он је казао да украјинска криза има колатералне позитивне ефекте. "Да нисмо имали овај рат не би видјели зависност од енергетике и да је Европа у опасности.
Када видимо претње онда морамо предузети мјере“, објаснио је Борељ на Конференцији о стању у ЕУ. И бивши фински премијер Александер Стуб је, на панелу конференције, у организацији Европског универзитетског института у Фиренци, рекао да се ЕУ трансформисала од регулатора у многим областима у геополитичког актера.
"ЕУ је требало пар година да постане актер у финансијској кризи, у пандемији пар мјесеци, а када је ријеч о рату у Украјини требало је свега пар дана“, оцијенио је он. На питање да ли је вјеровао да ће бити рата, Борељ је одговорио да он то није видио, а да су Американци предвидјели.
"Дан пред почетак рата сам добио позив и речено ми је да ће се десити за викенд. Ја сам желио да верујем да неће бити рата“, прецизирао је Борељ.
Он је истакао да је ЕУ веома забринута да би могло доћи до сукоба и у Молдавији. Стуб је нагласио да је он мислио да ће се тензије између Украјине и Русије завршити као замрзнути конфликт и да није вјеровао да ће доћи до рата. Међутим, каже, добра је вијест да је Владимир Путин био изненађен како су ЕУ и САД биле јединствене у одговору на напад на Украјину.
Што се новог пакета санкција против Русије тиче, који би требало да садржи ембарго на увоз руске нафте, Борељ је рекао да се тренутно ради на нивоу амбасадора на договору, а ако на техничком нивоу не буде било могући постићи сагласност, онда ће идуће недјеље бити сазван Савет шефова дипломатија ЕУ на којем ће бити приказано шта се дешава. Поручио је да је неприхватљиво повезивати ембарго на нафту са питањем подстицаја.
Стуб је казао да је одговор санкцијама, у само пар дана од почетка рата, био значајан, и увјерен је да ће европско јединство потрајати. Указао је да је важно да европски лидери објасне цијену рата грађанима, јер ће инфлација, раст цијена, али и избјеглички талас водити ка цјепању тог јединства. Упитан за могућност пријема Украјине у чланство ЕУ, Борељ је рекао да није у могућности да говори о било којим датумима.
"Нисмо ни добили званичан захтјев Украјине“, подсјетио је он. Указао је, истовремено, да не треба заборавити да на Западном Балкану шест држава чека на пријем у ЕУ. И Стуб је оцијенио да би било добро да се што прије приме земље Западног Балкана, а потом Украјина и Молдавија, али да је за тако нешто потребан флексибилан систем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
