Бомбардовање СРЈ рецепт за Сирију?

Вашингтон, Дамаск - Војни савјетници предсједника САД Барака Обаме разматрају опцију за напад на Сирију по узору на NATO бомбардовање СРЈ из 1999. како би заобишли УН, пише “Њујорк тајмс”, преноси Б92.

Како наводи лист, амерички предсједник Барак Обама и даље одмјерава како да реагује поводом наводних напада хемијским оружјем у Сирији, док његови сарадници истражују да ли би “Операција Племенити наковањ”, завршна фаза рата на Косову и Метохији, могла да послужи као преседан за акцију у Сирији.

Иако из САД још нису стигле толико јасне пријетње као из Европе, Обама је у сриједу наговијестио да би могло да дође до покушаја да се заобиђу тијела Уједињених нација.

Главни разлог за то је што би Русија сигурно ставила вето на било какву одлуку о примјени силе над режимом предсједника Сирије Башара ал Асада.

- Ако САД нападну другу земљу без подршке УН и без јасних доказа о нападима хемијским оружјем, поставља се питање да ли би то било у складу са међународним правом и да ли бисмо имали подршку савезника за тако нешто - рекао је Обама за Си-Ен-Ен.

Он је наводе о нападу хемијским оружјем, за који још нема доказа, јер инспектори још нису на терену, назвао великим догађајем који заслужује “озбиљну забринутост” и навео да САД имају “мало времена да реагују”.

Иако се он слаже да је неопходно да експерти УН установе да је било напада хемијским оружјем, у Бијелој кући се већ разговарало о преседанима и Косову, пише “Њујорк тајмс”.

То би могло да буде увод у ваздушни удар сличан оном који је у Србији познат под нетачним називом “Милосрдни анђео”.

- Косово је очигледан преседан за Обаму, јер су и у Сирији убијани цивили, а Русија има дугогодишње везе са режимом који је оптужен за злочине. Предсједник Бил Клинтон је 1999. године искористио подршку NATO и тврдње да штити ненаоружану, рањиву популацију како би оправдао 78 дана бомбардовања СРЈ - пише лист.

Виши званичник је за лист потврдио да је “косовски преседан” тема на састанцима о Сирији, али је истакао и да се разматра да ли би удар из ваздуха имао нежељене посљедице, као што су дестабилизација Либана или одлив већег броја избјеглица у Јордан, Турску и Египат.

- Прејако би било рећи да радимо на легалном оквиру за акцију, с обзиром на то да предсједник није донио одлуку. Ипак, Косово је, наравно, преседан за нешто што је јако слично - рекао је неименовани званичник.

Бивши амбасадор САД при NATO Иво Далдер каже да је у случају Косова коришћен аргумент да је због “стања хуманитарне опасности” међународна заједница имала обавезу да реагује, ако треба и силом.

У случају Сирије, сматра Далдер, администрација би могла да тврди да је употреба хемијског оружја створило стање хуманитарне опасности и да је она можда увод у ширу употребу таквог наоружања.

- Ако предсједник жели да створи легални оквир за дјеловање, постоје многи начини да се то учини ван контекста УН - сматра бивши Обамин савјетник за Блиски исток Денис Б. Рос.

За разлику од, ипак и даље опрезног Обаме, шеф британске дипломатије Вилијем Хејг је рекао да Британија вјерује да је напад извршен и да иза њега стоји Асадов режим, Француска је већ запријетила употрбеом силе, док је став Русије да је у питању највјероватније монтиран догађај.

“Њујорк тајмс” истиче и да су оштре изјаве европских званичника нешто што “подсјећа на ситуацију о Косову”.

У међувремену један званичник одбране САД саопштио је да ће америчка ратна морнарица појачати присуство у Средоземном мору још једним, четвртим ратним бродом, наоружаним крстарећим ракетама, због све веће кризе у Сирији.

Неименовани званичник је рекао да је брод Махан требало да се врати у базу у Норфолку, у савезној држави Вирџинији, али да је заповједник Шесте флоте одлучио да га задржи у региону, јавио је Ројтерс.

Тај званичник је, с друге стране, нагласио да морнарица САД није добила налог да се припреми за војне операције због догађаја у Сирији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.