Бјелци више не чине већину новорођених у САД

Вашингтон - Први пут у историји, већина новорођених Американаца нису више бјелци, показали су данас подаци америчког Пописног бироа, у којима се види раст броја становника хиспанског поријекла.

Хиспанци, црнци, Азијати, урођеници и они мјешовитог етничког поријекла чинили су 50,4 одсто рођења у 12 мјесеци закључно са јулом 2011, у поређењу са 49,5 одсто из посљедњег пописа из априла 2010, саопштио је биро, а пренела агенција АFP.

Највећи је број новорођених Хиспанаца, који чине највећу и најбрже растућу групу у САД, будући да их има 52 милиона, или 3,1 одсто више него 2010.

“Овим је удио Хиспанаца у укупном становништву (које броји 311, 592 милиона) 2011. увећан на 16,7 са 16,3 одсто из 2010”, навео је биро.

“Ово је знак да је будућност овде. Неопходно је инвестирати у друштва која најбрже расту, поготово у образовање”, поручила је директорка програма “Прогрес 2050” при Центру америчког прогреса из Вашингтона, Ванеса Карденас.

Бјелци и даље чине највећу јединствену групу новорођених са 49,6 одсто, а такође чине и већину укупне популације у САД са 63,4 одсто.

Међутим, према прогнози Пописног бироа из 2008, бјелци до 2042. неће више бити већина.

У периоду од 2000. до 2010. већи је био број Хиспанаца рођених у САД, него имиграната хиспанског порекла који су се доселили у ту земљу.

Према подацима бироа, у САД има 43,9 милиона црнаца и 18,2 милиона Азијата.

Највећи број Азијата живи у Калифорнији, њих 5,8 милиона, а Лос Анђелес има највећи број становника поријеклом из Азије (1,6 милиона).

Амерички старосједеоци и Ескими чине 6,3 милиона становника САД.

Пописни биро такође је навео да је просјечна старост Американаца “нешто порасла”, па сада износи 37,3 године, док је број становника старијих од 65 година 41,4 милиона, укључујући 5,7 милиона старијих од 85 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.