Бивши украјински министар прави фонд за "нову историју рата"

КИЈЕВ - Бивши министар одбране Украјине Михаил Федоров тражи инвестиције из Сједињених Америчких Држава за успостављање фонда намјењеног развоју одбрамбених технологија, открио је у интервјуу за британски Financial Times.

Федоров, који је са функције министра смијењен прошлог мјесеца, не жели, како наводи FT, само класични инвестициони фонд који би улагао у већ постојеће компаније. Његова замисао је знатно амбициознија – фонд би могао да оснива и управља компанијама које би развијале нове системе наоружања намијењене украјинском ратишту.

Он покушава да за тај пројекат обезбиједи капитал америчких технолошких компанија, приватних инвеститора и фондова ризичног капитала. Федоров тврди да постоји велико интересовање потенцијалних инвеститора за украјинска искуства у развоју оружја и технологија које се користе на савременом ратишту.

Посебно је издвојио три области на које би фонд у почетку био усмјерен: борбену роботику, јефтине брзе пресретачке дронове и ракете опремљене системима вјештачке интелигенције.

Федоров сматра да би управо развој јефтиних система могао да буде један од одговора на све масовнију употребу дронова и ракета у рату. Украјина се посљедњих мјесеци суочава са све већим бројем руских напада, укључујући и нове типове млазних ударних дронова, за чије је пресретање потребно развити нова и знатно јефтинија средства.

„Ово није баш класичан инвестициони фонд. Пишемо нову историју рата”, поручио је Федоров, према наводима FT-а.

Још занимљивији је његов приједлог Вашингтону. Федоров је рекао да би био спреман да помогне Сједињеним Државама у развоју великих капацитета за производњу и употребу дронова, а да би заузврат Украјина добила пресретаче за системе „Патриот”.

„Спреман сам на ту размјену”, поручио је бивши министар, који сматра да би Украјина могла да понуди Западу драгоцјено искуство стечено на бојном пољу.

Према његовој замисли, украјинско искуство у беспилотним системима, роботизацији и развоју јефтинијег наоружања могло би да постане роба која се нуди западним партнерима у замјену за новац, технологију и системе које Кијеву недостају.

Федоров, међутим, није објаснио да ли би лично имао финансијску корист од новог фонда, нити је прецизирао какву би улогу имао у његовом управљању. То питање већ отвара простор за додатна питања о структури фонда, власништву и контроли над компанијама које би из њега биле финансиране.

Његове активности долазе у тренутку када се Украјина суочава са све већим финансијским притиском. Нови министар одбране Јевхениј Хмара саопштио је да Кијев жели да од Европске уније добије дио средстава планираних за наредну годину прије рока, како би се попунила велика рупа у финансирању ратних потреба.

Ријеч је о огромном износу. Украјина покушава да унапријед обезбиједи дио европског кредита од 45 милијарди евра који је планиран за наредну годину, док истовремено тражи од савезника да повећају доприносе и укључе и земље које до сада нису пружале значајнију финансијску помоћ.

Према Reuters-у, Кијев се суочава са рупом у војном финансирању од око 27 милијарди долара, што додатно објашњава зашто украјинско руководство покушава да новац обезбиједи из више извора – од европских кредита до приватног капитала и инвестиција у одбрамбену индустрију.

Европска унија је већ успоставила механизам вриједан до 90 милијарди евра за подршку Украјини током 2026. и 2027. године, при чему је значајан дио новца намијењен управо одбрамбеној индустрији. За 2026. годину предвиђено је до 28,3 милијарде евра за јачање украјинских одбрамбених индустријских капацитета.

У међувремену, Федоров покушава да отвори још један канал финансирања – директно према америчком приватном сектору.

Бивши министар је у Вашингтону, послије посјете Италији, гдје је прихватио улогу неплаћеног савјетника италијанског министра одбране Гвида Крозета за питања савремених технологија у ратовању. Према његовим наводима, сличне савјетничке улоге могле би да услиједе и у другим западним земљама.

Истовремено, Федоров је посљедњих дана изазвао пажњу и својим политичким ставовима. Послије смјене са мјеста министра говорио је о потреби за одржавањем избора у Украјини, а недавно је оцијенио да његова земља „полако губи” рат, што је изазвало оштре реакције у Кијеву.

Сада, међутим, покушава да своју визију будућности повеже са новим моделом ратне индустрије – моделом у којем би приватни капитал, технолошке компаније и украјинска искуства са фронта били обједињени у развоју нове генерације оружја.

А док Федоров тражи инвеститоре у Америци, ново руководство Министарства одбране тражи милијарде у Европи.

Украјина тако све више зависи од способности да истовремено пронађе новац за садашњи рат и капитал за развој оружја које би требало да одреди како ће изгледати њена одбрана у наредним годинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.