Бивша “рафовка” осуђена због убиства из 1977.

Берлин - Њемачки суд осудио је бившу чланицу Фракције црвене армије (RAF) Верену Бекер на четири године затвора као саучесника у убиству главног тужиоца 1977. године, пренео је Би-Би-Си (BBC).

Бекерова (59) је све вријеме суђења порицала учешће у убиству тужиоца тадашње Западне Њемачке Зигфрида Бубака, у “филмском” нападу са мотора на аутомобил у коме су страдали и Бубаков возач и тјелохранитељ.

Она ће у затвору провести још годину и по, пошто ће вријеме од двије и по године које је провела у притвору бити урачунато у казну.

Убиство Бубака, 7. априла 1977, било је једно од најспектакуларнијих које је извршио RAF. Бубак и двојица људи из његове пратње упуцани су у аутомобилу у Карлсруеу, кад их је на семафору на путу ка суду, док су чекали зелено свјетло, пресрео мотор с којег је осута паљба.

Бекерова је ухапшена мјесец дана послије тог убиства, послије размјене ватре с полицијом, али је убрзо ослобођена због недостатка доказа.

У међувремену је осуђена на доживотну робију због улоге у шест других убистава, али је помилована и пуштена из затвора 1989. године.

Поново је због убиства Бубака ухапшена 2009, када су новим форензичким методама откривени трагови њене ДНК на писму којим је RAF преузео одговорност за тај атентат.

ДНК анализом потврђено је и да она није била на мотоциклу са којег је пуцано, па је тужилаштво теретило за саучесништво - планирање убиства и састављање писма о одговорности RAF-а.

У процесу против Бекерове учествовао је и син убијеног бившег савезног тужиоца Мартин Бубак, који је оптуживао њемачке правосудне органе да су годинама штитили Бекерову.

Верена Бекер се од јавности - од почетка суђења - осим тишином “бранила” и тамним наочарама, а иако је у почетку одбијала да износи икакву одбрану, ипак је проговорила и тврдила да је у вријеме убиства тужиоца била на Блиском истоку.

“Ове оптужбе су лажне и не могу да дозволим да тако остану”, рекла је Бекер на суђењу у мају, послије 18-мјесечног ћутања.

Она се обратила и тужиочевом сину, Михаелу Бубаку.

“Не могу да одговорим на питање ко је убио вашег оца, зато што нисам била ту”, рекла му је.

Непосредни извршилац убиства никад није откривен.

Двоје некада истакнутих припадника RAF-а - Зилке Мајер-Вит и Петер-Јирген Бок су у једном интервјуу прије неколико година рекли да је на Бубака пуцао Штефан Вишњевски који је и управљао мотоциклом.

Атентат на тужиоца 1977. године значио је почетак серије атентата у најкрвавијој фази дјеловања RAF-а.

Двадесет и осам година активности RAF-а, од 14. маја 1970. до марта 1998. године, аналитичари дијеле на три фазе - “три генерације RAF-а”. Сматра се да су припадници те групе одговорни за 34 убиства, низ напада на банке и експлозија подметнутих бомби.

Прву генерацију обиљежили су харизматични Андреас Бадер и Улрике Мајнхоф, одакле потиче и популарни назив RAF-а - “Група Бадер-Мајнхоф”.

Друга генерација је само од априла до новембра 1977. године ликвидирала савезног тужиоца Бубака, првог човјека Дрезднер банке Јиргена Понтоа и предсједника Удружења послодаваца Ханса Мартина Шлајера, док су палестински саборци RAF-а отели авион Луфтханзе са 82 путника и пет чланова посаде.

Трећа генерација се издваја по томе што је нападе изводила у најдужем временском периоду и са највећим размацима између напада. О њиховим акцијама, тачном саставу и појединачним члановима најмање се зна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.