Битка за климу подићи ће дугове, оборити кредитне рејтинге

ЛОНДОН - Пандемија ковид-19 изазвала је невиђено повећање државних дугова, а климатске промјене би могле да изазову неизвршавање отплата доспјелих рата широм планете, која је, како упозорава панел Уједињених нација, због загријавања на путу без повратка ако се хитно не предузму конкретне акције.

Да би спречиле катастрофу, земље се обавезују на смањење емисије угљеника, али ће то бити скупо и вјероватно ће додано нагомилати глобални дуг који је према Међународном институту за финансије (ИИФ) достигао прошле године 281,5 билиона долара.

С обзиром на поплаве и пожаре који уништавају свијет, варирају процијене о томе колику ће штету само загријавање нанети глобалној економији, пише Ројтерс.

У једном извјештају Банк ов Америка, објављеном раније ове године, штета се процијењује на 54 до 69 билиона долара до 2100. године, у односу на процијењењу вриједност цјелокупне свјетске економије од око 80 билиона долара.

Финансијске посљедице климатских промјена по економију могле би да се манифестују за мање од једне деценије, упозорава се у студији провајдера ФТСЕ Расел индекса Лондонске берзе.

Државе ће се ускоро суочити с првим смањењима кредитних рејтинга везано за климу, каже коаутор извјештаја и виши менаџер за одрживе инвестиције ФТСЕ Расела, Џулијан Мусави.

Према најгорем климатском сценарију „свијет у паклу", земље у развоју, укључујући Малезију, Јужну Африку, Мексико, па чак и богатије економиј попут Италије, могле би до 2050. да упрадну у проблем несервисирања дугова.

Друго, земље чије владе у погледу климатске борбе споро реагују, укључујући Аустралију, Пољску, Јапан и Израел, такође ће бити у опасности од неизвршења дужничких обавеза и смањења кредитног рејтинга, закључује се у тој студији.

Мада су земље у развоју рањивије на раст нивоа мора и суше, ни оне богатије неће избјећи посљедице климатских промјена, констатује се у многим климатским студијама.

У истраживању групе универзитета, укључујући Кембриџ, закључује се да би 63 државе, што је орпилике половина земаља које оцијењују рејтинг агенције С&П Глобал, Мудис и Фич - могле би да доживе смањење кредитних рејтинга до 2030. године због климатских промјена.

Најтеже би биле погођене Кина, Чиле, Малезија и Мексико са смањењем рејтинга за шест поена до краја овог вијека, док би Сједињене Државе, Њемачка, Канада, Аустралија, Индија и Перу могле да забиљеже пад рејтинга за око четири поена.

Пад рејтинга повлачи за собом раст трошкова задуживања који би увећали укупан терет годишњих отплата дугова земаља између 137 и 205 милијарди долара 2100. године, процијењује се у заједничкој студији групе универзитета.

Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорава да се пораст рањивости на климатске промјене за 10 процентних поена, мјерен индексом Notre Dame Global Adaptation Initiative, повезује са повећањем каматног спреда од 150 базних поена за дугорочне државне обвезнице земаља у развоју. Просjечан раст у свим земљама износи 30 базних поена.

Програм за заштиту животне средине Уједињених нација процјењује да ће у земљама у развоју годишњи трошкови климатског прилагођавања износити чак 300 милијарди долара 2030. године, и да ће порасти на 500 милијарди долара до 2050. године.

Државни дуг у привредама у развоју изражен као проценат бруто домаћег производа и даље се креће око 60 посто, показују подаци ИИФ-а, наспрам САД-а и Британије чији дугови чине 100 процената БДП-а, или Јапана са удијелом дуга од чак 200 процената БДП-а.

Посебно забрињава раст дуга са предпандемијског нивоа од око 52 посто.

Док су у Европи, САД и Јапану централне банке у суштини гаранти задуживања својих држава, ту могуцност немају сиромашне земље, које на крају морају да отплате дуг.

"Како да им омогућите такву врсту финансирања коју траже, ако се имају у виду високи нивои дугова и оквири кредитног рејтинга?", каже Соња Гибс, директорка за глобална тржишта капитала у ИИФ-у, преноси Ројтерс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.