Берлин: Конституисан 18. Бундестаг

Берлин - У Берлину је данас, тачно мјесец дана послије септембарских избора, конституисан 18. њемачки Бундестаг са 631 послаником.

За предсједника овог дома поново је изабран Норберт Ламерт из Хришћанско-демократске уније (CDU), који се на тој функцији налази од 2005. године.

За Ламерта је гласало рекордних 591 посланик, од 625 предатих гласова. Конститутивну сjедницу је водио седамдесетседмогодишњи Хајнц Ризенхубер (CDU), као најстарији члан парламента. У свом говору посланицима, политичким врхом земље и гостима, Ризенхубар је говорио о Њемачкој, јакој држави у европској заједници, о њеној привреди, инвестицијама, рјешавању питања задуживања, истакавши да је Њемачкој успјело да у ''тешким временима очува социјалну стабилност''. Он је нагласио да Њемачка мора држати Европу на окупу, јер ће тако и сама бити јака, и додао да његова земља има ''репрезентативну демократију'' и параламент у коме сједе различити посланици ''као што је и њемачки народ''. Ризенхубер је указао на потребу очувања стабилности евра, стварања нових производа и отварања нових тржишта, и поручио да се у наредном периоду мора радити на томе ''да Њемачка буде добро мјесто за рад, живот и одгајање дјеце'', као и добар партнер за различите нације.

Њемачки Бундестаг, када је ријеч о занимању посланика, има у новом саставу свега два радника - једног рудара и једног бравара, што је у поређењу са шездесетим годинама прошлог вијека, десет пута мање. У Бундестагу има највише чиновника, чак 115, правници су на другом мјесту - 117, три пута више него шездесетих година прошлог вијека, затим долазе педагози и учитељи - 52, па економисти, занатлије, медицинске сестре и - двоје студената. У њемачком Бундетагу сједи 36 одсто жена, више него икада до сада, и пет одсто посланика мигрантског порекла, а први пут је ту и један посланик црне боје коже - Карамба Диабу, из редова Социјалдемократске партије (СПД). Бундестаг је конституисан тачно мјесец дана послије избора и дан пре почетак официјелних преговора између побједника - демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, који су на септембарским изборима добили више од 41 одсто гласова, и поражених - социјалдеморката са освојених 26 одсто гласова. Њемачки парламент је први пут у посљератној историји државе конституисан без либерала, шефа дипломатије Гвиде Вестервела, којима није успјело да уђу у Бундестаг и добију минималних пет одсто гласова бирача. Аналитичари наводе да ће нова ''велика коалиција'' демохришћана и социјалдеморката располагати са више од 80 одсто посланичких мандата. У опозицији су партија Зелени, коју је некада водио бивши шеф дипломатије Јошка Фишера и партија Љевица, настала спајањем насљедника бивших источно-њемачких комуниста и WASG странке, популарна, прије свега, међу социјално нижим слојевима - обије партије су добиле по нешто више од осам одсто гласова. Обије те партије, премда се говори о слабој опозицији, најављују да ће бити конструктивна и озбиљна опозиција. У новом сазиву Бундестага демохришћани имају 311, СПД 193, Љевица 64 и Зелени 63 посланика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.