Бечки избори ломе се на гласовима српске дијаспоре

У Бечу, највећем упоришту српске дијаспоре, у недјељу, 11. октобра одржавају се избори за Градску, Покрајинску скупштину и за 23 вијећа градских општина.

Колико је то важно за Србе у том граду, да ли ће гласати и да ли међу кандидатима за важне позиције има оних који су српског поријекла?

Најбољи одговор могао би да да једини Србин посланик у актуелном сазиву бечког парламента - Немања Дамњановић, члан Слободарске партије Аустрије (ФПОе).

“У Бечу живи велики, а можда и највећи број Срба у расејању. Они представљају најмногобројнију и најмоћнију групу досељеника у аустријској престоници. Због тога је од енормног значаја да велики број Срба који имају право гласа изађе на изборе. У Бечу треба да се чује њихов глас и њихово политичко размишљање, јер су Срби врло важан сегмент Беча”, каже он за Б92.нет.

Дамњановић, бивши фудбалер родом из Крагујевца, са 25 година ријешио да напусти Србију и оде у Беч.

Сада, као посланик у бечком парламенту, каже да би “грађани требало да искористе своје демократско право гласања и да изаберу своје политичке представнике, јер политика одлучује о будућности заједнице, друштва у коме живимо”.

На питање на шта је, као једини Србин посланик, у свом раду нарочито поносан одговара да је то “рад у области спорта, интеграције и културе”.

“Није лако бити у опозицији и остварити очекивана побољшања када вас политички противници блокирају. Ја никада нисам критиковао туђи рад, а да нисам навео решења, побољшања и промене на боље”, објашњава он.

Интензивна борба за “српске гласове”

Бечлије српског поријекла, припадници српске заједнице, играју важну улогу у развоју главног града Аустрије, а најважније је да се већина Срба у Аустрији осјећа интегрисано и да су ту пронашли нови дом, рекао је актуелни градоначелник Беча Михаел Лудвиг.

Владајућа Социјалдемократска партија Аустрије ријешила је да своју предизборну кампању ове године посвети управо Србима.

Како у тој странци посматрају Србе и зашто су ријешили да им се овога пута посебно обрате за Б92.нет говорила је генерална секретарка и шефица изборне кампање СПÖ Барбара Новак.

“У основи желимо да разговарамо са свим заједницама у Бечу јер су избори у Бечу питање политичког правца који се тичу свих Бечлијки и Бечлија у истој мјери и важно је да сви учествују у том процесу. У случају српске заједнице, наравно, релевантна је и њена посебна величина. То је важан фактор, нема сумње у то”, каже она.

Новак додаје да “имамо много кандидаткиња и кандидата српског поријекла. А бриге Српкиња и Срба у Бечу схватамо врло озбиљно и нудимо ријешења”.

“СПÖ Беч, с друге стране, свијесно себе доживљава као странку за све Бечлијке и Бечлије. И била бих срећна да нам се придружи још више Српкиња и Срба”, наглашава Новак и додаје да су они “једина права бечка партија”.

“Тачно знамо које су теме важне људима у овом граду. И нашу политику у потпуности усклађујемо са овим потребама и нудимо конкретна решења. На овај начин, Беч ће у будућности остати социјални и најпожељнији град за животна свијету”, преноси Б92.

 

Највећи проблем Срба у Бечу данас - очувати идентитет

Срби у Бечу данас се труде да очувају свијест о свом поријеклу, а оно што им је важно је да им дјеца имају могућност образовања, да могу себи да омогуће становање и здравствену заштиту, каже за Б92.нет предсједник културно-уметничког друштва “Стеван Мокрањац” из Беча Саша Божиновић.

“Трудимо се да на сваком кораку, као и да својој деци укажемо на своје порекло, а радимо и на очувању свог језика”, каже Божиновић и додаје да 80 одсто чланова тог удружења чине дјеца која су рођена у Аустирји.

“Генерално Срби у Бечу су добро интегрисани и веома су цењени радници код својих послодаваца. Сигурно да постоји и одређених проблема, али генерално на број Срба у Бечу то је занемарљиво”, напомиње он.

“Трећа генерација Срба у Бечу постану Аустријанци”

Да је очување идентитета најважније питање сматра и историчар Чедомир Антић који за Б92.нет оцијењује да је важно да Срби у Бечу очувају свијест о свом поријеклу, али да је то тешко могуће.

“Србија нема а можда није ни у могућности да води трајну и довољно интензивну политику према дијспори. Такође, са одређеним изузецима у Беч данас одлази вишак радне снаге из Србије. Искуство показује да - уколико није реч о људима из западних крајева Републике Српске, који се враћају у своја места сваког викенда и тако уствари нигде не живе трајно - припадници такве дијаспоре у трећој генерацији постану Аустријанци”, наводи он.

Наводи да би Србија могла да створи установе које се брину о дијаспори и временом омогући повољне понуде којима би инвестиције наших људи у Србији биле исплативије од друге уобичајене инвестиционе штедње.

“Друга шанса су “циркуларне миграције”: треба омогућити и учинити атрактивним боравак током дела школовања и каријере у Србији. Такође Србија, Српска и Црна Гора треба да постану привлачна места за живот наших пензионера из дијаспоре, посебно из Аустрије која је од Србије удаљена у просеку осам сати вожње или сат и по лета”, закључује Антић.

Антић напомиње да је српска дијаспора у Аустрији данас у сваком погледу другачија него прије 200 година када Срби нису имали своју државу, па су покушавали да је обнове.

Високи положаји Срба махом су били везани за напредовање у војној служби, па тако Антић наводи фелдмаршала Светозара Боројевића који је у вријеме Првог свјетског рата један од најзначајнијих војсковођа и официра аустроугарске војске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.