BBC: Шта може да се очекује од Кремља у 2016?

Лондон - Дугорочни циљеви Владимира Путина по питању спољне политике се неће мијењати, наводи BBC у опширној анализи шта од Кремља може да се очекује у 2016. години.

Како истичу, он ће наставити да трага за новим савезницима међу популистичким политичарима у Европи.

Увод у изборе 2017. у Француској и Њемачкој ће бити пажљиво праћен у Москви, посебно ако буде изгледало да Никола Саркози може да се врати у Јелисејску палату.

Потенцијални "Брегзит" - иступање Велике Британије из ЕУ, биће виђен у Москви као још једно могуће слабљење европског пројекта, које би Русији могло да отвори нове могућности, наводи BBC.

Путин би, такође, могао да се нада и да Доналд Трамп постане предсједник САД и уђе у Белу кућу.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров ће наставити да врши притисак за долазак до политичког ријешења за кризу у Украјини, кроз процес из Минска, и кризе у Сирији, кроз оно што Москва сада назива Бечким процесом. Али, предвиђања око тога нису баш најбоља, наводи се у анализи BBC.

У Украјини траје крхки прекид ватре, а последњих недјеља је обновљена размјена ватре дуж линије фронта.

Москва тврди да неће испунити главни услов споразума из Минска - враћање контроле границе Украјини - док се статус и аутономија окрњене државице у Донбасу (источној области Украјине) не обезбједи на њено задовољство, што не дјелује баш могуће.

Санкције западних земаља су сада продужене до јула. Таква нелагодна статус кво ситуација би могла источну Украјину да претвори у још један "постсовјетски замрзнути конфликт", који би могао да траје деценијама.

Што се тиче Сирије, у јануару би требало да се покрене трећи мировни процес под окриљем УН, пошто су претходне двије пропале.

"И иако је предсједнику Путину очајнички потребан мировни споразум да би могао себе војно да извуче из Сирије, засад није јасно колико се руски утицај проширио", наводи BBC.

Ипак, најважнија ствар за Русију ове године могла би да буду домаће теме, а економска ситуација позива на отрежњење, сматра BBC.

Путин тврди да је најгори дио економске кризе окончан и указује на рекорде у жетви и производњи млечних производа млијека као на доказ да Русија већ извлачи добробит од "проналажење замјене увозној роби", што је посљедица западних санкција.

Али, у другим областима привреде ситуација је суморна. Цијене сирове нафте пале су за двије трећине у односу на 2014, а рубља је потонула са њима.

Буџет за ову годину заснован је на пројектованој цијени барела нафте од 50 долара, што би могла да буде претјерана процјена.

Када се на то дода брига Кремља због могућих напада екстремиста Исламске државе на руској територији, дјелује као неизбјежно да ће 2016. више него икада бити година "тврђаве Русије", закључује BBC.

Под претњом економског пада и потенцијалних напада џихадиста, Путин би могао да се нађе под притиском.

То би могао да буде аргумент за њега да покуша да оконча сукоб са Западом, да укине санкције и пронађе начин за окончање рата у Сирији, додаје BBC.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.