Балканизација Британије?

Лондон - Нико не предвиђа да ће Британију распарчати етничко крвопролиће, али постоји неколико упадљивих правних и политичких паралела између онога што се догодило Југославији и онога што се може десити Уједињеном Краљевству.

Прије 20 година Југославија је растурана у крви, а у центру свјетске пажње била је драматична опсада Сарајева. Сада Британци почињу да размишљају о балканизацији Уједињеног Краљевства. Апсурдно? Игор Стикс, писац из Сарајева, који живи у Единбургу, подсјетио ме је да је то оно што су Југословени мислили прије него што им се земља распала.

Нико не предвиђа да ће Британију распарчати етничко крвопролиће. Постоји, међутим, неколико упадљивих правних и политичких паралела између онога што се догодило Југославији и онога што се може десити Британији.

Прво, мало историје. Шкотска национална партија (СНП), која се залаже за независност, добила је прошлогодишње изборе у Шкотској са 45,4 одсто гласова. Анкете, међутим, показују да само око једне трећине Шкота подржава независност од Уједињеног Краљевства. СНП се нада да ће успејти да промјени тај однос до прољећа 2014. године, за када је планиран референдум о независности.

Шкотска има парламент од 1999. године. Енглеска га нема. Та неусаглашеност, жале се неки Енглези, значи да Шкоти могу, кроз Британски парламент, да учествују у одлучивању по одређеним питањима која се тичу Енглеске, као што је више образовање, док истовремно немају ингеренције над истоврсним питањима која су пренијета Шкотима.

Прикладан за поређење је примјер Србије и Косова. Прије него што је аутономни статус Косова укинут 1989. године, Срби су се жалили да су косовски посланици у српском парламенту могли да одлучују о питањима важним за Србију, али да супротно није било могуће.

Разлике су очигледне. Шкоти и Енглези нису прогањали једни друге сјећањима. Енглези не сматрају Шкотску кољевком своје нације, као Срби Косово. Не постоје енглески ни велшки манастири у Шкотској, нити шкотске енклаве у Енглеској.

Ипак, запањен сам колико често се у Шкотској праве референце на Балкан. Један званичник Шкотске националне партије објаснио ми је да Шкотска више личи на Црну Гору него на Косово. Хтио је да каже да би шкотска независност прије била споразумни развод, праћен релативном хармонијом прије него годинама натезања и напетости.

Било би, међутим, компликованих питања ако би шкотска независност успјела. Ко би био законски насљедник Уједињеног Краљевства? Остатак Уједињеног Краљевства, свакако? Не мора да значи. У кратком периоду заједнице, послије распада Југославије, Србија и Црна Гора покушале су да се представе као држава насљедница старе земље, али без много успјеха. На крају, свих шест република бивше Југославије поглашене су насљедницама.

Ако Шкотска напусти Уједињено Краљевство, тврде шкотски индипендентисти, она и остатак Велике Британије подједнако би биле насљеднице, пошто би унију Енглеске и Шкотске, склопљена 1707, вољно раскинуле обије стране. Релевантан пример је Чехословачка, гдје су и Чешка и Словачка сматране државама насљедницама послије “плишаног развода” из 1993. године.

Спор може изгледати волшебно, али је значајан. Да ли би независна Шкотска, на примјер, и даље била чланица Европске уније? Не, тврде противници независности, морала би поново да се кандидује за чланство. Бесмислица, тврди СНП, истичући да никада не би ни напуштала ЕУ.

Неки дају друго, мање ласкаво поређење са Балканом. “Да ли неко озбиљно предлаже да се Шкотска стави иза Албаније и Македоније, да чека у реду за улазак у ЕУ?”, пита портпарол СНП-а задужен за међународне односе и одбрану Ангус Робертсон. “То је лудост.”

А шта је са државама, попут Шпаније, које не признају независност Косова услијед забринутости због сопствених сецесионистичких покрета? Сер Малком Рифкинд, бивши британски секретар спољних послова из Шкотске, сматра да је СНП наиван ако мисли да око тога нема проблема. Шпанија ће, према његовом мишљењу, искористити сваки разлог да отежа пријем независне Шкотске у чланство ЕУ. (Шпанска влада рекла је да ће то и урадити.)

Неуобичајено као што можда изгледа, можда већ постоји шкотски домино-ефекат на Балкану. Шпанија је, у посљедње, постала мање опструктивна по питању односа ЕУ са Косовом. Али, како наводи дипломатски извор, тај краткотрајни период детанта се, изгледа, завршава захваљујући шкотским плановима за расписивање референдума.

Једна од лекција из Југославије јесте да је једном када процес распада земље почне веома тешко знати када ће да се заврши. У Шкотској су неки већ почели да се интересују за будућност острва Оркни и нафтом богатих Шетланда, на сјеверу, чија се историја разликује од остатка земље.

Шта ако би та острва изгласала да остану дио Уједињеног Краљевства, а остатак Шкотске не? Да ли би она могла да се одвоје од Шкотске? Идеја о сличности са српским институцијама на сјеверу Косова у Сјеверном мору изгледа апсурдно. Али ко зна?

Подједнако сам мислио да је враћање у историју вјековима уназад, како би се оправдали поступци у садашњости, првенствено одлика балканских политичара: Косовска битка из 1389. је типичан примјер за Србе. Али се Ангус Мек Нил, из СНП, радо користи тиме осврћући се на 1266. годину.

Још један елемнт је ефекат могуће шкотске независности на Сјеверну Ирску, гдје историја протестантско-каторличких непријатељстава подсјећа на боданске потешкоће. Патрик Грегори, новинар из Сјеверене Ирске, каже да би шкотска декларација о независности “дефинитивно поново покренула нестабилност”.

Можда најзначајније спорно питање јесте нафта у Сјеверном мору (да не помињем гас). Уједињено Краљевство има права на 16 од 23 билиона барела црног злата, које тек треба да буде ископано. Линија разграничава енглеска и шкотска риболовна права. Око 95 одсто енергетских резерви лежи на шкотској страни. Енглеска, или “бивше Уједињено Краљевство”, могла би да оспорава границу ако осјети потребу за тим. Да ли би Енглеска и Шкотска случај довеле до Међународног суда правде, као што су то бивше југословенске републике учиниле у неком тренутку.

Господин Стикс бави се питањима грађанства у бившој Југославији на Униветзитету у Единбургу. На основу свог искуства каже да је бившим Југословенима речено: “Све ће остати исто, а ви ћете бити богатији.” Каже да се слично поручује и у Шкотској, са фокусом на нафту. “Не кажу вам шта ћете изгубити.”

“Многи људи овдје не мисле да је искуство Балкана релевантно у дебати о Шкотској”, додаје он, али напомиње: “Док моје колеге и ја проучавамо посљедице распада Југославије, изван нашег оквира, догађају се слични процеси.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.