Aзију захватио талас самоубистава цијелих породица

ХОНГКОНГ - У Хонгконгу се све чешће у становима могу пронаћи родитељи који су извршили самоубиство удисањем угљен-моноксида и у смрт са собом повели и своју дјецу.

Талас самоубистава је захватио цијелу Aзију - у толикој мјери да научници покушавају да нађу објашњење зашто се родитељи одлучују да, прије него што изврше самоубиство, убију сопствену дјецу.
Број убистава при самоубиству у Хонгконгу порастао је за посљедњих 10 година са пет на шест годишње, док је на Тајвану тај број драстично већи - до 28 убистава приликом самоубистава годишње, наведено је у студији Универзитета у Хонгконгу и Универзитета у Макау.

На основу опроштајних порука, које су за собом оставили родитељи самоубице и убице своје дјеце, може се закључити да су сви вјеровали да то чине из љубави према дјеци.

- Убиства дјеце при самоубиству су веома распрострањена у Aзији, док се тако нешто ријетко дешава на западу - сматра др Пол Јип Суи-фаи, директор Центра за истраживање и превенцију самоубистава Универзитета у Хонгконгу.

- У Хонг Конгу око 20 одсто убистава при самоубиству односи се на убиства дјеце - изјавио је др Јип Ројтерсу.

Истраживачи наводе да је у већини случајева убиства дјеце у Хонгконгу ријеч о вјеровању да је убиство урађено из љубави према дјетету, односно вјеровању родитеља да је боље да дијете убију, него да га оставе самог да се сналази у свијету. Ријеч је о жељи да се жртва заштити од животних недаћа, наводе научници.
- Ми то зовемо алтруизам у самообмани. Родитељ или родитељи мисле да чине жртви нешто добро, али то није истина. То постоји само у њиховим главама, они су само умислили да је за њихово дијете најбоље то драстично рјешење - каже др Јип.

Према његовим ријечима, у Кини многи људи сматрају себе власницима своје дјеце, па су зато увјерени да је за дјецу најбоље да нестану заједно с њима.

Тај тренд се поклапа с великом отуђеношћу међу становницима Хонгконга.

- У већини случајева људи не познају ни комшију из сусједног стана, што није случај у западним земљама - каже др Јип и додаје да људи често немају коме да се обрате за помоћ.
Према његовим ријечима, два одлучујућа фактора прате пораст убистава приликом самоубистава - лоша економска ситуација и отуђеност у међуљудским односима.

Упозоравајући сигнали

Социјални радници који раде на превенцији упозоравају социјалне службе да на вријеме примијете "упозоравајуће сигнале" у породицама које би могле да се одлуче на самоубиство.

- Комшије и пријатељи најприје могу спријечити покушај самоубиства - наводи др Јип и додаје да посебну пажњу треба обратити на људе који се нађу у финансијским или емотивним проблемима - да бисмо им сачували живот. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.